Глас Српске, СРНА, 20. 8.2021, Промовисана књига Жељка Пантелића „Ничији војници – у сарајевском паклу 1992. године“

„Ничији војници – у сарајевском паклу 1992. године“ Жељка Пантелића Фото: РТРС

У бањалучком Културном центру Бански двор вечерас је промовисана књига „Ничији војници – У сарајевском паклу 1992. године“, аутора Жељка Пантелића, као свједочанство о убиствима војника и ратних заробљеника који су пали у руке муслиманских формација.

Пантелић је навео да је као припадник 65. заштитног моторизованог пука ЈНА био заробљен приликом напада муслиманских паравојних формација на колону ЈНА у повлачењу из Сарајева.

„Догађаје тог времена сам фактографски приказао у књизи и сигурно је да представљају јасан доказ злочиначких намјера. Књига показује и како су створени митови о `граду – жртви`, који су се користили за потребе ратне пропаганде муслиманског вођства, а засновани су на искривљеним приказима стварности“, рекао је новинарима Пантелић.

Он је навео да је књига резултат истраживања догађаја у Сарајеву, у априлу и мају 1992. године, на основу обимне документације која се налази у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је да ова књига јасно показује злочиначко, системски криминално и сецесионистичко окружење у којем су се нашли остаци некадашње ЈНА.

Жељко Пантелић, аутор књиге о злочину у Добровољачкој улици: Заиста смо били ничији војници

На обележавању годишњице страдања мојих сабораца у Добровољачкој улици у Сарајеву први пут сам био 2013. године и због увреда које сам тамо доживео и лажи које су објављивали одлучио сам да из свог угла напишем шта се заиста десило 2. и 3. маја 1992. године, каже у интервјуу за наш лист бивши војник ЈНА и директни учесник дешавања у Добровољачкој улици Жељко Пантелић.

Поводом промоције његове књиге “Ничији војници”, која ће вечерас бити одржана у Банском двору у Бањалуци, Пантелић каже да ниједна до сада написана књига није била из угла војника и директних судионика тог догађаја.

– Када смо 2013. дошли на Скендерију, нису нам дали да уђемо у Добровољачку, док су с друге стране Миљацке биле раширене ратне муслиманске заставе, а они који су их раширили добацивали су нам и вређали нас – каже Пантелић.

ГЛАС: И због тога сте се одлучили да напишете књигу?

ПАНТЕЛИЋ: Када сам у данима после тога видео какве су све лажи писали муслимански медији о ономе што се десило у Добровољачкој, одлучио сам да напишем књигу. Скупљање материјала и рад на књизи трајао је седам година, а највећу подршку сам имао од Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих. Део документације који су ми дали и оно до чега сам ја још дошао сигурно може да послужи и као историографска грађа, али и за подизање оптужнице.

ГЛАС: Зашто сте дали назив “Ничији војници”?

ПАНТЕЛИЋ: У ширем смислу то је књига о почетку рата у БиХ, са посебним освртом на одговорност тадашњег руководства СФРЈ, а у ужем смислу то је аутобиографска прича о мом 65. заштитном моторизованом пуку из које се види како смо остављени на милост и немилост. Зато сам се одлучио да књига носи наслов “Ничији војници”, јер смо заиста били ничији војници.

ГЛАС: Како коментаришете то што је вишеструко веће интересовање и за књигу и за сам догађај у Српској, него у Србији?

ПАНТЕЛИЋ: Промоција и дистрибуција у Републици Српској иду како треба, док у Србији ниједна од шест издавачких кућа није прихватила да буде издавач и да штампа књигу. Када сам сам снео трошкове штампања за територију Србије, ниједна од тих кућа није желела да ради дистрибуцију књиге.

ГЛАС: Зашто?

ПАНТЕЛИЋ: Бојим се да нису у питању комерцијални, већ неки други разлози. Муслимани уче своја поколења лажима тврдећи да је истина, а ми својој деци не говоримо шта се заиста десило и какав злочин је почињен у Добровољачкој. За мене је поражавајући такав однос у Србији према том и другим злочинима.

Одговорност

ГЛАС: Да ли очекујете да ће одговорни за тај злочин коначно изаћи пред лице правде?

ПАНТЕЛИЋ: Искрено, не верујем. Прву оптужницу је повукао страни тужилац Џуд Романо на свом одласку из БиХ, исто као што је Валентин Инцко на одласку наметнуо одлуку о забрани негирања геноцида. Том одлуком обустављена је истрага против оних која су носили командну одговорност за тај злочин. Касније је подигнута нека друга оптужница против седам лица, па је против два обустављена, па се сада ваљда води некаква истрага, али на мети су само неки извршиоци који немају везе са командном одговорношћу, тако да то нема никакве везе са правом и правдом.

Дарко Момић