Глас Српске, СРНА, 20. 8. 2023, Обиљежене 32 године од убиства српских цивила у цапрашким селима на Банији

Помен, илустрација Фото: СРНА

У Храму Светог Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је, поводом 32 године од страдања српских цивила у цапрашким селима на Банији, служен помен за жртве и положени вијенци у оближњем парку на спомен-плочу са именима страдалих српских цивила.

Предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији Милан Жунић изјавио је да су протеклих година удружења окупљена у Координацији покренула низ иницијатива да се у Београду подигне јединствен споменик свим српским страдалницима како би будући нараштаји сазнали о системском геноциду над Србима у 20. вијеку и о злочиначком карактеру хрватске војно-полицијске акције „Олуја“, али да ништа није остварено.

„Да нема нас, који на овом месту већ традиционално годинама одајемо дужну пошту овим убијеним цивилима цапрашких села, који су мучки убијени на свом кућном прагу прије 32 године од новоусташа, па ко би се њих уопште и сетио, осим њихових најближих? Моје је мишљење да ми о нашим ранама и мукама требамо и морамо сами да причамо, јер ако се ми не сећамо свих наших мука, ко ће се сећати“, рекао је Жунић.

Он је нагласио да циљ обиљежавања оваквих годишњица није мржња према било коме, већ опомена да се трагедије попут ове не догоде више никада и никоме, изразивши жаљење што починиоци злодјела нису одговарали.

Предсједник удружења „Завичај“ Ненад Абрамовић указао је да је страшни злочин у цапрашким селима до сада остао некажњен, подсјетивши да је Жупанијско државно тужилаштво у Сиску одбацило кривичну пријаву, коју су поднијеле породице убијених против четири припадника такозваног Збора народне гарде уз образложење „да су њихови рођаци убијени у оружаном сукобу између паравојних група САО Крајине и Хрватске војске или су колатерална штета тог оружаног сукоба“.

Он је указао да су због „застарјелости и недостатка доказа“ одбијене и тужбе породица за накнаду штете, с тим да су породице биле дужне држави надокнадити штету у драстичном износу.

Припадници хрватске полиције и Збора народне гарде су у јутарњим часовима 22. августа 1991. године у српским селима Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани у општини Сисак насумично пуцајући из отетих транспортера ЈНА убили 15 српских цивила, а десетине ранили.

Убијени српски цивили имали су у просјеку 48 година, а најмлађа жртва била је двадесеттрогодишња Жељка Боиновић која је погођена кроз прозор куће њеног дједа Милоша Вранешевића.

Сви убијени, осим Жељке, били су ожењени, а иза њих је остало 32 дјеце.

Припаднике хрватског МУП-а и Зенги у њиховом крвавом походу на српска села зауставили су мјештани Брђана, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успјешну засједу.

Послије овога догађаја Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих кућа, а ускоро су формирали и општину коју су назвали Цапраг.

Према подацима „Веритаса“, у Сиску и околним мјестима у љето и јесен 1991. године ликвидирано је најмање 118 лица српске националности, од којих 97 цивила, међу којима 11 жена.

Од укупног броја ликвидираних тек их је 40 сахрањено, а за посмртним остацима осталих и даље се трага.

Цапрашке жртве су Ранко Мартиновић /42/, Ненад Пајић /40/, Стево Симић /54/, Лазо Станић /57/, Љубан Татишић /59/, Младен Вранешевић /53/, Милан-Мишо Вучинић /47/, Драган Бекић /39/, Драган Бишкуповић /45/, Жељка Боиновић /23/, Перо Црљеница /50/, Недјељко-Неђо Чајић /45/, Ратко Ђекић /73/, Милан Кладар /51/ и Радован Крагуљ /36/.