У селу Носковачка Дубрава код Чађавице данас је служен помен и положени вијенци на споменик српској дјеци Поткозарја која су 1942. године расељена у то мјесто у Хрватској и ту умрла од глади.
Публициста из Козарске Дубице Зоран М. Кос рекао је за Срну да је већина дјеце из села Сјеверовци код Козарске Дубице, а да су умрли у доби од три мјесеца до три године.
Он је нагласио да су на споменик урезана само имена дјеце која су позната, њих 69, а да је број умрлих вјероватно много већи.
„Свештеници Епархије пакрачко-славонске данас су освештали колач и жито за ову дјецу мученике умрле од глади. Наша је дужност да их се сјећамо и отргнемо из заборава“, рекао је Кос.
Он је изнио замјерку што су имена дјеце на споменику написана латиницом.
„Њих су родили они који су писали ћирилицом. Морамо водити рачуна о томе“, рекао је Кос.
Предсједик Вијећа српске националне мањине Вировитичко-подравске жупаније Милена Лазић поручила је да се ратни злочини никада не смију заборавити ни преко Саве, ни преко Уне, ни преко Дрине.
„Умрли су од глади. Истина о томе мора да буде упамћена“, рекла је она.
Вијенац на спомен обиљежјима дјеца која нису добила шансу да одрасту положила је, између осталих, и посланик у Народној скупштини Србије Сања Лакић.
Помену српској дјеци умореној од глади присуствовали су у организацији Српског просвјетно и културног друштва „Просвјета“ и њеног предсједника Зорана Синкића и рођаци малишана и грађани Козарске Дубице.