Парастос за Србе убијене у Дивоселу, Читлику и Почитељу 1993. године Фото: Танјуг, Сава Радовановић, Спутњик
У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос страдалима на Миљевачком платоу код Дрниша, чиме је обиљежена 31 година од злочина у којем су хрватске снаге убиле 40 српских територијалаца.
Након парастоса, коме су присуствовале породице страдалих и представници удружења породица погинулих и несталих, као и избјеглих из Хрватске, положени су вијенци и цвијеће на споменик страдалима у ратовима деведесетих година прошлог вијека.
Драгана Ђукић, предсједник Удружења породица несталих и погинули лица „Суза“, подсјетила је на злодјела хрватских снага над српским територијалцима на данашњи дан 1992. године и указала да је од 40 убијених 12 још неидентификовано.
Ђукићева је у изјави за Срну навела да је након 31 године одбијања Хрватске да дозволи ексхумацију и идентификацију убијених српских војника бесмислено било шта рећи, јер су породице несталих безброј пута апеловале и чиниле све да се то уради, али до тога није дошло.
„Не могу ни да набројим колико пута смо добили обећање да ће до тога доћи, па и пред ову годишњицу су нам поново обећали да ће ускоро да буде ексхумација. Међутим, ништа се није десило.
Породице несталих не могу да вјерују да не може да се учини само мало напора да они нађу мир“, истакла је Ђукићева. Према њеним ријечима, због опструкције се дошло у ситуацију да је све мање живих сродника несталих на Миљевачком платоу, што представља велики проблем, а додатни је тај што се, упркос томе што се све зна, умјесто конкретних потеза са хравтске стране породицама само шаље лажна нада.
На Миљевачком платоу 21. јуна 1992. године, према подацима Документационо-информационог центра „Веритас“, ликвидирано је 40 српских територијалаца, а већина их је масакрирана и бачена у крашку јаму, намијењену за гломазно смеће.
Од 17. јула до 1. септембра 1992. године хрватска страна предала је српској посредством Унпрофора 21 тијело, а кости су из јаме извађене уз помоћ спелеолога и спаковане у 20 врећа измијешаних са костима животињског поријекла, што је отежало идентификацију убијених Срба.
Од дијелова костију на српској страни је састављено 40 тијела, од чега је 28 идентификовано и сахрањено у породичне гробнице, док је 12 неидентификованих покопано у заједничку гробницу на новом гробљу у Книну, гдје се и данас налазе.
За злочин на Миљевачком платоу осуђена су двојица припадника Хрватске војске – један на три године и осам мјесеци затвора, док је другом изречена затворска казна од три године. Пред Хашким трибуналом за овај злочин нико није процесуиран, иако постоје бројни докази достављени домаћим и међународним организацијама и институцијама које се баве заштитом људских права и ратним злочинима.
