Глас Српске, СРНА, 24.6.2018, Јадовно: држан комеморативни скуп за жртве усташких злочина

Комеморација побијеним Србима у Јадовну Фото: Хина, Бета

Госпић – данас је одржан комеморативни скуп жртвама усташких логора Госпић-Јадовно-Паг, а том приликом представљена је нова спомен-плоча са хронологијом догађаја у том логорском систему.

У тим логорима су априла до августа 1941. убијани и у јаме или у море побацане хиљаде Срба, Јевреја и Рома, као и Хрвата који се нису покорили режиму Независне Државе Хрватске /НДХ/.

Комеморацију су организовали Српско народно вијеће /СНВ/, Координација јеврејских општина, Епархија горњо-карловачка и Савез антифашистичких бораца и антифашиста.

Дан сјећања на Јадовно 1941. године поновно је, као и претходних девет година, био повод да организатори позову на неподијељену посвећеност државе и друштва у изношењу пуне истине о узроцима, размјерама и посљедицама злочина који су се догађали од Велебита до Пага.

Предсједник СНВ-а Милорад Пуповац је поред новопостављених плоча уз споменик жртвама Јадовна и Шаранове јаме прочитао стихове пјесника Анте Земљара у којима тијела убијених прозивају савјест људи – “Ако нисмо у вашу савјест ушли, узалуд сте дошли да нас посјетите”, пренијели су хрватски медији.

“Док нас има, док нас буде, наша је обавеза да долазимо на ово мјесто”, поручио је Пуповац и упитао зашто се Јасно не каже да данас нигдје знамењима усташтва нигдје није мјесто.

Упитао је и зашто “људима из политике и Цркве, друштва у цјелини, ово мјесто није мјесто савјести”.

“Зашто је могуће да у школама дјецу уче усташким вриједностима, као на примјер, у Бродарици крај Шибеника?”, рекао је Пуповац.

Он је додао да се то дешава јер у школском систему нема јасне друштвене свијести да је усташки режим био злочиначки и да је организовао геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима.

Пуповац је истакао да су у необиљежене велебитске јаме и у дубине Јадранског мора побацане десетине хиљада убијених жена, дјеце, мушкараца, те да укупан број убијених никада неће бити познат.

Према његовим ријечима, недовршено истраживање Ђуре Затезала наводи поименице 10.000 особа.

“Били су то сељаци, омладинци, студенти, спортисти, избјеглице, свештеници, занатлије, трговци…Али истраживања са научном аргументацијом Ђуре Затезала показују да је у логорима Јадовно живот окончало највјероватније чак 42.000 људи”, рекао је Пуповац.

У име Координације јеврејских општина Огњен Краус је рекао да је одмах, неколико дана након оснивања НДХ услиједило формирање логора за прогон, пљачку, непосредни терор, политичко насиље, депортације и организована убиства у којима је владао закон каме и маља, гдје су се клала дјеца, жене и старци због своје расне, вјерске, народне и политичке припадности.

“Да, то се догодило на тлу Хрватске, а одговор на злочиначку творевину НДХ је да наша државна власт комеморира жртве Блајбуршког поља, уз највише државне почасти, гдје је страдала углавном усташка војска која се није предала, иако је Други свјетски рат био завршен и била је потписана капитулација”, рекао је Краус.

Он је нагласио да је усташки режим био озакоњени геноцид и да се по томе битно разликује од злочина почињених у вријеме комунизма.

Вељко Кајтази, као представник ромског народа и посланик у Сабору Хрватске, рекао је да данашња слобода представља обавезу да се не забораве они који су страдали.

Предсједник Савеза антифашистичких бораца Фрањо Хабулин подсјетио је окупљене да су у априлу 1941. казнионице Окружног суда у Госпићу, Герихта, претворене у сабирно-транзитни логор и мучилиште које је заузимало територију од Госпића до Карлобага, као и дио Пага око Метајне.

Он је рекао да је ту од априла до августа депортовано на десетине хиљада људи, који су ликвидирани без суда, по расним законима, по узору на њемачки нацизам и италијански фашизам, те да је, како је рекао, управо реакција на те страшне злочине НДХ био партизански покрет.

Уз Шаранову јаму су православни свештеник Драган Михајловић и рабин Лучиано Прелевић служили парастос и молитву за мртве, а уз споменик кипара Ратка Петрића вијенце су положили и свијеће прислужили, осим организатора комеморације, и делегације Сабора и Владе Хрватске, те представници Амабасаде Србије у Хрватској, Личко сењске жупаније, те Центра за младе из Приједора.