Глас Српске, СРНА, 27.1.2018, Обиљежен Међународни Дан сјећања на жртве Холокауста

Обиљежен Међународни Дан сјећања на жртве Холокауста Фото: СРНА

Козарска Дубица – Међународни Дан сјећања на жртве Холокауста – 27. јануар обиљежен је данас у Спомен-подручју „Доња Градина“ у Козарској Дубици полагањем вијенаца на спомен-обиљежје жртвама логора Јасеновац и отварањем изложбе предмета, докумената и фотографија који свједоче о жртвама усташких злочина геноцида и Холокауста у НДХ и њеном највећем логору Јасеновац.

Предсједник Одбора за Доњу Градину Дарко Бањац изјавио је да је ово највеће страдање српског народа и да се о томе мора говорити из године у годину, да се то сјећање не заборави, јер је српски народ поднио једну од највећих жртава у Другом свјетском рату на Балкану, а и у свијету.

Бањац је навео да је српски народ други по бројности који је страдао у логорима у Другом свјетском рату, те напоменуо да је у систему концентрационог логора Јасеновац био једини логор за дјецу у којем је мучки убијено више од 20.000 дјеце.

„У систему логора Јасеновац страдало је више од 700.000 жртава, људи, због друге нације, вјере, само зато што нису били исти као неки тамо други“, рекао је новинарима Бањац.

Бањац је нагласио да је суштина оног што се догађало у концентрационом логору Јасеновац да злочин нису чинили припадници њемачких јединица него припадници усташких јединица НДХ и да је то тај камен спотицања на Балкану, јер је очигледно да још нема воље и жеље за признавањем истине.

Коментаришући реакције из Хрватске на изложбу „Јасеновац-право на незаборав“, коју је Србија поставила у УН, Бањац је рекао да Хрватска жели да негира један велики злочин.

Он сматра да би много брже дошло до помирења када би они били спремни да признају истину, шта се догодило на овим просторима за вријеме Другог свјетског рата од стране Независне Државе Хрватске и припадника хрватског народа.

Бањац је истакао да давање имена улица по људима који су чинили злочине над српским народом није пут ка помирењу.

„То је врло јасна ствар и мени је жао што Хрватска никако не може да се отргне од своје прошлости, да призна шта је рађено и да се окрене ка будућности“, нагласио је Бањац.

Он је рекао да Република Српске уз подршку Србије мора да учини све да се ово отргне од заборава, да се никада не заборави и да будуће генерације знају да је српски народ други народ по страдању у Другом свјетском рату.

Бањац је истакао потребу да се никада не заборави да је на овом простору, у Доњој Градини, побијено много људи, недужне дјеце, да су то радиле њихове комшије, што никада не смије бити заборављено.

Начелник општине Козарска Дубица Раденко Рељић поновио је да се злочини и жртве на овом мјесту не смију заборавити нити опростити, али и да жеље за осветом нема и неће бити.

„Оно што не смијемо заборавити јесте да поштовање према свим жртвама без обзира на националну и вјерску припадност мора бити исто“, истакао је Рељић.

Бањац, начелник општине Козарска Дубица Раденко Рељић са сарадницима, те представници општинских одбора СНСД-а и ДНС-а Козарска Дубица данас су положили вијенце на платоу Спомен-подручја „Доња Градина“.

У изложбеној сали Спомен-подручја Доња Градина данас је отворена изложба предмета, докумената и фотографија које свједоче о жртвама усташких злочина геноцида и Холокауста у НДХ и њеном највећем логору Јасеновац.

„Поводом Међународног дана сјећања на жртве холокауста домаћој јавности ће први пут на овој изложби бити представљени предмети који су прикупљени на иницијативу наше установе, која је покренута 2016. године“, рекла је новинарима директор Јавне установе Спомен–подручје Доња Градина Тања Тулековић.

Она је потврдила да су изложени предмети конзервисани у Етнографском музеју у Београду и да су прошле године чинили састав изложбе „Јасеновац-право на незаборав“, која је отворена у Њујорку.

Тулековићева је прецизирала да су данас изложени предмети израђивани прије рата у Бачићевој циглани, која је била мјесто од којег су усташе формирале концентрациони логор Јасеновац под изговором да ће ту логораши нешто радити, а израђивали су цигле којима су зазидани унутар логора, те оруђа и оружја којима су били убијани.

„Овдје су изложени и жичани окови којима су логораши везани прије одвођења на губилишта у Доњој Градини. Имамо и дописне карте које су логораши слали својој породици, али само уз услов да се жлијепо понашајуж у самом логору“, додала је Тулековићева.

У злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина. Међу њима, живот је изгубило 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало и 20.000 дјеце.