Глас Српске, СРНА, 27. 12. 2024, Од логора у Добоју кренуо геноцид над Србима у 20. вијеку

Добој: Поглед на затурено гробље са масовним горбницама из добојског логора 1915. Фото: РТВ Добој, СРНА

Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић рекао је да је добојски казамат који је основала Аустроугарска био први концентрациони логор у модерној Европи, што је био и почетак геноцида над српским народом у 20. вијеку.

Он је новинарима рекао да је стопама Аустроугарске касније наставила и Независна Држава Хрватска (НДХ) и покушала да истријеби Србе са ових простора.

Предсједник Скупштине града Добоја Зоран Благојевић рекао је да је страхоте злогласног добојског логора осјетило 45.000 Срба из Подриња, слива ријеке Дрине, Србије и Црне Горе од којих њих 12.000 није преживјело.

„Транспортовани су возовима управо овдје до Добоја и формиран је први концентрациони логор код Жељезничке станице. Касније је жртвама подигнут споменик изнад Цркве Светог Петра и Павла, али су га усташе минирале 1941. године“, рекао је Благојевић и додао да је сачуван оригинални крст који се налази у музеју у Добоју.

Сама идеја подизања споменика жртвама концентрационог логора потекла од тадашњег владике Василија /Качавенде/, а реализовао ју је 2016. године ондашњи градоначелник Обрен Петровић, уз инсистирање градских власти Добоја да се овај датум уврсти међу датуме од републичког значаја. Ове године ресорно министарство преузело је организацију овог догађаја.

У Спомен-храму Светих апостола Петра и Павла у Добоју раније је сломљен славски колач и освештано жито у част Светих мученика добојских, поводом 109 година од интернације Срба у логор у Добоју, први у цивилизованој Европи који је организовала Аустроугарска у којем је од 1915. до 1917. године убијено 12.000 људи.

Послије вјерског дијела биће положени вијенци код Спомен-костурнице страдалим Србима у Добоју, а потом и код споменика „Добојски логор 1915-1917″, који се налази на мјесту некадашњег логора у непосредној близини садашње жељезничке станице.

Ломљењу славског колача је претходила Света архијерејска литургија.

Страдалнике у добојском логору је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио новомученицима Епархије зворничко-тузланске.

Добојски логор, који је у Првом свјетском рату формирала Аустроугарска, био је прво организовано масовно стратиште у дотадашњој историји цивилизоване Европе.

Први подаци о добојском логору предочени су тек у „Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из свјетског рата 1915/16. године“, која је урађена приликом освештања споменика, Спомен-костурнице са костима страдалих и Спомен-цркве Светих апостола Петра и Павла 1938. године.

Логор је основан 27. децембра 1915. и био у функцији до 5. јула 1917. године, а у њега је интерниран 45.791 Србин, и то 16.673 мушкарца, 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 увијено.

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова уврстио је интернацију Срба у добојски логор у календар значајних догађаја.