Глас Српске, СРНА, 3. 5. 2023, Српска трага за још 1.654 нестала лица

Међународни дан несталих, 30. август 2016. Фото: ДИЦ Веритас, Корана Штрбац

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Исидора Граорац изјавила је данас у Источном Сарајеву да је ова организација огорчена због поражавајућих резултата у процесу тражења несталих лица српске националности у БиХ због чега ће у наредном периоду бити покренуте много интензивније активности.

Према њеним ријечима, приоритет јесте поновно покретање процеса тражења несталих лица, односно како ријешити проблем 1.654 лица која се још налазе на списку несталих лица у Републици Српској.

„Друго јесте запошљавање дјеце наших чланова, и ту ми као организација морамо дати максимум. Ми данас на Заводу за запошљавања имамо више од 2.500 дјеце која заслужују много бољи друштвени статус у категорији становништва коме припадају, поготово јер је ријеч о младим и образованим људима“, навела је Граорац.

Према њеним ријечима, српски народ највише боли то што Суд БиХ селективно процесуира осумњичене за ратне злочине, тако да су српске жртве занемарене, а драконске казне изречене су највећим дијелом Србима.

Представници Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила најавили су да ће на хуман начин, заједно са представницима власти, још интензивније наставити са тражењем несталих Срба.

Они су поновили незадовољство радом Суда БиХ, Тужилаштва и Института за нестала лица у БиХ.

Предсједник Скупштине Републичке организације Бранимир Којић рекао је да се на подручју Сребренице трага за још 49 лица српске националности, а да је прошле године идентификовано само једно тијело.

Он је посебно огорчен на рад Института за нестала лица, као и на руководство меморијалног центра у Поточарима, на челу са контроверзним Емиром Суљагићем, који је дозволио да на том подручју постоје и нишани са именима људи који су живи и уживају пензију и које он лично познаје.

Којић је данашњу меморијалну церемонију сјећања на жртве у Добровољачкој улици у Сарајеву, 2. и 3. маја 1992. године, доживио као „одјекивање мука тишине“.

„Ми више немамо ријечи да искажемо наше незадовољство због нерада Суда БиХ, и српски представници у заједничким институцијама морају да исправе ову неправду“, поручио је Којић.