БРАТУНАЦ – Код споменика у братуначком селу Јежестица данас је служен парастос и прислужене свијеће за покој душа 39 убијених мјештана у одбрамбено-отаџбинском рату, међу којима је осам жена, као и за Србе из овог села страдале у Другом свјетском рату.
Од 1942. до 1945. године убијена су 162 припадника српског народа, од којих само неколико војника из овог села, а имена свих убијених уклесана су на овом споменику заједно са именима погинулих у посљедњем рату у знак сјећања.
Након парастоса који је служио свештеник Дејан Ђуричић, цвијеће уз споменик положиле су делегације општине, борачке и организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих ове општине, те делегација Удружења логораша регије Бирач, Борачке организације Власенице и још неких локалних удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.
На страдање мјештана Јежестице на данашњи дан 1992. године подсјетио је секретар братуначке Борачке организације Владан Радић, који је рекао да је тада код својих кућа убијено девет мјештана села зато што су били Срби, да за тај злочин нико није одговарао.
Он је рекао да овај злочин неће бити заборављен и да се о страдању Јежестице његује култура сјећања како се историја не би трећи пут поновила, јер је ово село два пута страдало, у Другом свјетском и Одбрамбено-отаџбинском рату од истог непријатеља, припадника муслиманског народа, само што су били у различитим униформама.
Међу убијенима на данашњи дан 1992.године били су браћа Драган и Анђелко Млађеновић и њихова мајка Савка. Злочинци су пред мајком прво убили њене синове, а онда и њу заклали.
Анђелку је одсјечена глава и као трофеј однесена у Сребреницу, гдје су је муслимански војници свезали за аутомобил и возили улицама показујући окупљеној маси “четничку главу”, која је славила и играла, о чему постоје сачувани видео-снимци.
Иванка Млађеновић, супруга убијеног Анђелка која је остала са петомјесечном кћерком Анком, каже да је огорчена на међународно и правосуђе БиХ, јер нико није процесуиран за монструозна убиства људи из овог села и варварско одсијецање главе њеном мужу.
– Уклесана имена убијених на споменику показују да је истина да су они дали животе за слободу, да су страдали, а за злочин нико није одговарао. Не очекујемо правду од правосуђа БиХ, али вјерујемо да ће злочинце стићи и већ стиже Божија правда – истиче Иванка.
Она је додала да никада неће заборавити своје најмилије и да се у овом селу његује култура сјећања и млађима преноси каква страдања и жртве је поднијело ово српско село у ратовима у 20. вијеку које се никад није опоравило од демографског страдања.