Глас Српске, Танјуг, 1. 9. 2024, На данашњи дан почео најкрвавији сукоб у историји човјечанства

Исти младић на почетку и на крају Другог светског рата Фото: ФБ

Нападом нацистичке Њемачке на Пољску, 1. септембра 1939. прије 85 година, почео је Други свјетски рат, најдеструктивнији који је историја видјела.

Нападу и подјели Пољске претходио је споразум са Совјетским Савезом. Њемачка је 23. августа потписала споразум у Москви са Совјетским Савезом, знан као Пакт Рибентроп Молотов, по министрима спољних послова земаља потписница.

Нападом на Данцинг, односно Вестерплате, 1. септембра у 4.45 сати ујутро, који је извела њемачка крстарица „Шлезвиг Холштајн“ започела су ратна дејства. Истовремено, њемачко ратно ваздухопловсто започело је бомбардовање пограничне варошице Веилун.

У међуратном периоду Данцинг, на пољском Гдањск, био је слободни град као нека врста компромисног рјешења имајући у виду интересе како Њемачке тако и Пољске.

Рат Британије и Француске против Њемачке изашао је из оквира Европе пошто је Канада 10. септембра 1939. године објавила рат Њемачкој.

Пољска је већ била војно поражена када је Совјетски Савез 17. септембра упутио трупе преко њене источне границе с циљем претходно договорене подјеле.

Други свјетски рат изазван је прије свега опредјељењем нацистичке Њемачке да изврши ревизију резултата Првог свјетског рата. То је међутим била само иницијална идеја. Амбиције су биле битно шире. Њемачка, Италија и Јапан тежиле су заправо новој подјели свијета.

Што се Њемачке тиче, основна идеја, својеврсна опсесија Адолфа Хитлера, било је освајање Совјетског Савеза. Било је ту више елемената. Прије свега, вјеровао је да је та ресурсима и пространствима пребогата земља разорена бољшевизмом те да ће бити релативно лак плијен. Саставни дио су била и његова суманута расистичка увјерења. Постојала је и намјера овладавања Европом, у овој или оној форми. Идеја прерасподјеле колонија, опсесија конзервативаца која се повремено помињала, за нацистичку Њемачку је заправо била споредна.

Мусолинијева Италија је са друге стране била опсједнута прерасподјелом колонија, пијре свега у Африци, стварањем велике колонијалне империје која је Италији претходно измакла, уз нескривену намјеру овладавања приобаљем Медитерана.

Јапан је имао сличне намјере у Источној и Југоисточној Азији, као и на Пацифику. Званично, Токио је прокламовао ослобађање азијских народа од европског колонијализма. У стварности, то је значило успоставу мреже сателитских држава у Азији и на Пацифику, формално суверених, како је дијелом рађено и у међуратном периоду.

Њемачка је окупирала низ европских земаља, Данску, Норвешку, Белгију, Холандију, Луксембург, Француску лета 1940. године, на опште запрепашћење.

У то вријеме у директном ратном сукобу са Њемачком налазила се само Британија.

Краљевина Југославија окупирана је априла 1941. године, а одмах потом и Грчка.

Несумњиво кључни моменат у Европи био је напад Њемачке на Совјетски Савез 22. јуна 1941. Стаљин је у првом тренутку био запрепашћен, вјероватно је рат са Немачком очекивао битно касније.

Њемачке трупе су првих мјесеци брзо освојиле огромне територије Совјетског Савеза, уз бројне заробљенике, методом клинова оклопних јединица којима су заокруживане велике зоне. Преокрет ће услиједити на самом крају 1941. године, на прилазима Москви. Совјетске јединице, формално Црвена армија, започињу тада поступно контраофанзиву. Услиједило је извјесно одступање Нијемаца.

Поразом Нијемаца код Стаљинграда почетком фебруара 1943. постаје јасно да је слом Немачке вјероватан. Посебно након грандиозне тенковске Курске битке, током јула и августа те године пораз Њемачке постаје питање времена.

САД су у рат ушле после јапанског напада на Перл Харбур, на Хавајима, водећу поморску базу Сједињених Држава на Пацифику, децембра 1941. Претходна званична неутралност, прокламована 5. септембра 1939. у стварности је заправо већ била нарушена одлуком да се помажу ратни напори Британије.

Западни савезници су отварањем другог фронта, прво у Италији 1943, а потом и у Нормандији, односно Француској, извршили битан притисак на Њемачку. Италија је капитулирала 8. септембра 1943, односно капитулација је тада објављена.

Њемачка је прије искрцавања на Сицилији већ поражена у Африци, гдје су њемачке трупе покушавале да помогну Италијанима, у почетку са извесним успјехом, али су их Британци зауставили код Ел Аламејна у Египту, током септембра и октобра 1942. године. Американци су потом овладали тадашњим француским посједима у Магребу, да би потом услиједило искрцавање на Сицилији, заједно са Британцима.

Јапану је успјело да овлада огромним пространствима, од приобаља Кине, све до Бурме, данас Мјанмар, укључујући тада француску Индокину, Малезију, Сингапур, Филипине, готово цјелокупну Индонезију, тада холандску, као и огроман дио Пацифика.

Савезничка депеша о капитулацији војске Немачке 7.5.1945. Фото: Архива

Њемачка је, пошто је пао Берлин, безусловну капитулацију након готово шестогодишњег рата потписала 8. односно 9. маја 1945. Понегдје, извесног отпора је још било, као на простору бивше Југославије гдје је отпор обустављен тек 15. маја.

Рат са Јапаном, на Пацифику, наставио се још мјесецима, до капитулације Јапана 2. септембра 1945. године. Предаја Јапана убрзана је атомским нападима САД на Хирошиму и Нагасаки 6. односно 8. августа 1945. Био је то коначни крај Другог свјетског рата.

Најразорнији рат у историји човјечанства донио је неизмерена страдања, разарања, као и злочине до тада незабиљежених размјера, попут масовних ликвидација цивила, посебно Јевреја, до шест милиона, Руса, Срба, Пољака, или Кинеза у Азији.

Учествовала је укупно 61 држава, а погинуло је око 50 милиона и рањено више од 35 (85) милиона људи. Квалитет живота огромног дијела човечанства, оних који су имали среће да преживе, задуго је неповратно разорен.