ИН4С, 1. 2. 2024, Саша Недељковић: Соколско друштво Дрниш

Крајишки Соколи Фото: ИН4С, Саша Недељковић

После ослобођења и уједињења 1918. основана је за северну Далмацију жупа Шибеник. После одласка Италијана сазвана је оснивачка скупштина жупе. На скупштини су присуствовали изасланици друштава Шибеник, Водице, Бетина, Скрадин, Дубрава и Муртер. Жупа је 1922. имала 13 друштава са 754 члана. Трећи слет одржан је 1922. Четврти жупски слет одржан је у Дрнишу 1923. Пети слет у Шибенику 1924. Жупа је 1925. добила назив Соколска жупа Шибенско-Задарска.

Имала је 1925. 15 друштава са 1251 чланом, 174 чланице, 176 нараштајаца, 129 нараштајки, 208 мушке и 96 женске деце. Шести жупски слет одржан је у Преком 6. и 7. августа 1927. Том приликом посвећен је друштвена барјак који је даровала краљица Марија. Седми жупски слет одржан је 17. и 18. септембра 1927. у Биограду на мору. Осми жупски слет приређен је 25. и 26. августа 1928. у Дрнишу. Тог дана развило је дрнишко друштво нову заставу. Девети жупски слет одржан је у Шибенику 15. и 16. јуна 1929. уз учествовање жупа Сушак-Ријека и жупе из Сплита. Године 1930. жупа је имала 15 друштава и то : Бенковац, Бетина, Биоград на мору, Дрниш, Филип-Јаков, Кистање, Книн, Муртер, Новаља, Новиград, Паг, Преко, Сиверић, Шибеник и Водице. Било је 1.379 чланова и 160 чланица, од којих 311 вежбача и 127 вежбачице. Било је 143 нараштајца и 84 нараштајке. Затим соколске деце 256 дечака и 139 девојчица. Све заједно учлањених 2.161. Своје соколске домове имала су друштва Биоград на мору, Книн и Шибеник. Већина друштава је вежбала у приватним изнајмљеним просторијама. Друштва Бетина и Сиверић су градила своје домове. У 11 друштава основане су књижнице са 4.243 дела. У 5 друштава постојале су соколске музике, а у два тамбурашки зборови. ¹ Соколско друштво Дрниш основано је 1921. Старешина је био Јосип Регнер, тајник Милован Опара, начелник Вјекослав Накић.²

Прослава двадесетогодишњице дрнишког Сокола и IV соколски слет шибенске жупе одржани су истовремено 2 септембра 1923. У чланку о томе истакнуто је да су овакве свечаности биле потребне особито у далматинском Загорју, где је сељак био непросвећен и зато подложан агитаторима који су ширили племенски и верски фанатизам. Свечаности су доприносиле бољем расположењу народа према соколству.

Ово је вредело особито у Дрнишу. Ј. Регнер је окупио све родољубе без разлике вере, имена и сталежа. Истакнуто је: „Загора, та наша бедна Загора, запуштена и силно заостала! Она живи у мраку и предрасудама и на њу тешко делује и савет и упута поштена и родољубна просветитеља, који јој као брат и апостол долази, да је поучи, подигне, утеши, да јој улије вере и наде, да би и у Загорју могло бити много боље, кад би се одбациле зле навике, обичаји и предрасуде, а коракнуло путем светла, истине, братске љубави. Али настојања правих апостола не налази ни одзива ни схваћања док демагози помоћу злоупотребе вере и имена постижу успехе и заводе неуку сиротињу разним обећањима уваљујућ је тако све више и више у жалост, невољу и несрећу“.

Сред Загоре окупили се у Дрнишу 2. септембра 1923. соколи сплитске и шибенске жупе и једна чета 11. пешадијског пука из Сплита. Соколи су дошли из Сплита, Сиња, Врањица, Каштела, Трогира, Кистања и Шибеника са трима музикама. Сињани су дошли са музиком на аутомобилима 1. септембра, Кистањани у колима, а војска и сви други соколи железницом 2. септембра.

Од станице, која је била удаљена од Дрниша око 2 километра, корачали су весело и поносно по оној „Соко свој не жали труд” војници, соколи соколице са својим нараштајем и децом. На улазу у варош дочекао их је дрнишки соко и народ клицањем. Кроз шпалир становништва прошла је поворка Дрнишем на вежбалиште, где се разишла. Следио је ручак по разним гостионицама и банкет у соколском дому. На банкету држани су говори и здравице. Старешина дрнишког сокола, брат Регнер, поздравио је госте. Истакао је рад сокола кроз двадесет година и нове прилике у слободној и уједињеној домовини. У име шибенске жупе и соколства говорио је старешина Адум. У име сплитске жупе говорио је старешина сињског сокола Гргић. У име војске поручник Целегин. Затим су говорили професор др Марушић и кнински поглавар Караман. Истакли су потребу соколског рада око потпуног проведења узгоја душе и тела, народног и државног јединства, споразумног рада сокола и војске, подизања соколских друштава међу народом по селима и приређивање излета и предања по селима, ширења штива, које ће народ приосветит и узгојит, да буде моралан, напредан – свој. Јавна вежба одржана је у 15 сати на убавој пољани пред општином, окићеној, уметничком трибуном за музику. Наступили су соколи сплитске и шибенске соколске жупе свих врста. Вежбали су и војници са пушкама и соколи, соколице, нараштај и деца просте вежбе и вежбе са справама и на справама. Журба је због кратког времена сметала бољем извођењу вежби. После вежбе упутили су се соколи, са народом и војском пут колодвора, где је био срдачан растанак са гостољубивим Дрнишанима.

На Перковићу су се соколи растали: они из сплитске жупе кренули су за Сплит, они из шибенске у Шибеник. Са слета био је послан телеграм краљу Александру на Блед и Соколском савезу у Љубљани. ³ На слету у Дрнишу било је 86 вежбача, 38 вежбачица, 120 нараштаја, 98 деце, 124 члана у одори и 72 војника. ⁴ У друштву Дрниш старешина је био Јосип Регнер, начелник Иво Зенић, тајник Милован Опара. Било је 206 чланова, 1 чланица, 42 вежбача, 8 вежбачица, 34 мушког нараштаја, 8 женског нараштаја, 50 мушке деце, 18 женске деце и 4 члана у одори. ⁵

У једном нападу приликом Покрајинског слета у Загребу 1924. члан сокола Дерета из Соколског друштва у Дрнишу изгубио је око. У Захвалници Соколског друштва у Дрнишу Соколској жупи Краља Петра Свачића из Загреба истакнуто је : „Иако ни часом нијесмо двојили, да ће та братска жупа доћи у сусрет свим потребама нашега брата Дерете, ипак смо остали изненађени са свим што му исказаше коли Ви, толи поједина браћа Соколи и сестре Соколице. Ми немамо ријечи, којом би Вам се на доличан начин захвалили, јер су Ваше услуге ненадокнадиве. Не имајући друго осим чисте и искрене соколске љубави, сматрамо својом дужношћу, да Вам бар овим путем изразимо нашу дубоку харност. ”⁶

Соко у Дрнишу приредио је 19. јула 1925. јавну академију. До подне изводиле су се вежбе лаке атлетике, а после подне вежбе свих категорија. На почетку академије брат Марушић говорио је о сврхи Соколства. ⁷ Соколско друштво у Дрнишу било је привржено династији Карађорђевића. Соколске свечаности одржаване су на Дан Уједињења, за Светог Саву, за рођендан краља и на дан ослобођења Дрниша. Глумачка секција друштва давала је представе: „Лазарево васкрсење”, „Лажа и паралажа”, „Протекција”, Гогољеву „Женидбу” и „Ослобођење Дрниша” дрнишког аутора Милована Опаре.

Као и пре Првог светског рата сваке године се ишло на Видовданске прославе на Косово код Книна. На Видовдан 1926. соколи из Дрниша су пред Лазарицом изводили гимнастичке вежбе, а дрнишка соколска музика је свирала корачнице. Фебруара 1924. основана је просвјетна секција друштва. За првог председника секције изабран је учитељ Никола Манојловић. У саставу просветне секције деловала је секција за научно-популарна предавања.⁸  У управи соколског друштва Дрниш са одељењем Тепљух-Биочић били су старешина Јосип Регнер, начелник Иво Зенић, начелница Зора Иванчевићева, тајник Антун Кота, предавач др Ив. Буљан. Било је 197 чланова, 11 чланица, 30 вежбача, 7 вежбачица, 48 мушког нараштаја, 16 женског нараштаја, 72 мушке деце, 26 женске деце и 5 чланова у одори. Без вежбаонице, приређивало јавне вежбе, 3 сарадника, 4 предњака и књижница. ⁹

Сва друштва Соколске жупе Задар-Шибеник приредила су прославу осамдесетогодишњице председника Масарика, једног од најизразитијих представника соколских тежњи и настојања. Име Томе Масарика било је познато у крајевима жупе још из доба пре Првог светског рата, када долазио и обилазио поједина села шибенске околине. Друштва Сиверић и Шибеник приредила су прославу 8. марта 1930. а већина друштва : Бенковац, Бетина, Дрниш, Кистање, Муртер, Новаља, Новиград, Паг, Преко одржала су прославу 9. марта 1930. Друштва Биоград на мору, Филип-Јаков и Водице одржала су прославу 16. марта 1930. Соколска друштва су позвала да учествују културне и хумане установе, што су оне прихватиле. Нека друштва чисто верског карактера игнорисала су прославе. ¹⁰

Соколско друштво Дрниш приредило је излет у Врлику. Промарширало је са музиком и мушким певачким хором 8.6.1930. кроз Книн праћено бурним аплаузом Книњана. Циљ излета буђење соколске мисли у Врлици. Народ у Врлици је са одушевљењем дочекао соколе, који су са музиком на челу и друштвеном заставом марширали до Општинског дома. Пре подне је музика свирала на Чесми краља Александра. После подне била је заказана народна забава коју је омела киша. У вече око 7 часова је пјевачки хор, под вођством свог диригента Ш. Мудрице певало бирани програм народних песама, које су биле поздрављене бурним аплаузом. Сала Општинског дома била је испуњена посетиоцима. После концерта Ј.Регнер поздравио је присутне и захвалио им на посети. Уз трократни поздрав краљу Александру народ се разишао. Пред Општинским домом музика је свирала народна кола. Око 10 часова соколи су уз бурно поздрављање напустио Врлику, са обећањем, да ће се поново вратити у тај крај. ¹¹ 

У друштву Дрниш старешина је био Јосип Регнер, начелник Никола Мијић, начелница Златка Крељева, тајник Мате Накић, предавач Никола Манојловић. Било је 130 чланова, 12 чланица, 28 вежбача, 11 вежбачица, 18 мушког нараштаја, 23 женског нараштаја, 21 мушке деце, 30 женске деце, 1 члан у одори. Вежбали су у приватној вежбаоници, изводили су јавне вежбе, 4 сарадника, 9 предњака. Друштво је имало књижницу, музику и заставу. ¹² У друштву Дрниш старешина је био др Филип Марушић, начелник Никола Рачић, начелница Златка Крељева, тајник Славко Франић, предавач В. Светец. Било је 124 чланова, 15 чланица, 69 вежбача, 15 вежбачица, 10 мушког нараштаја, 16 женског нараштаја, 35 мушке деце, 20 женске деце, 14 чланова у одори, 1 чланица у одори. Користили су приватну вежбаоницу, приређивали јавне вежбе, 1 сарадник, 3 предњака, књижница са 789 примерака, имали су музику и заставу. ¹³ 

Главна годишња скупштина жупе Задар-Шибеник одржана је 15.2.1931. На скупштини друштва су заступали: Бенковац Милошевић Петар и Червар Петар; Дрниш старешина Аџија Никола; Книн Шимуновић Миро и Покрајац Ђуро; Кистање Јанковић Никола. Друштво Бенковац имало је 86 чланова, друштво Дрниш имало је 129 чланова, друштво Кистање имало је 45 чланова. Друштво у Книну се врло мало дописивало са жупом. ¹⁴ 

Изасланик Савеза Сокола из Београда Александар Стјепанов обишао је друштва Книн, Дрниш, Сиверић, Шибеник, приказујући филм „Соколски слет у Београду” и још неколико кратких филмова из живота престолонаследника Петра. Соколи су били поносни гледајући слет у Београду.¹⁵ Са одобрењем жупе соколи из Книна су сва техничка оделења друштва послали у Сплит на слет, а сеоске чете и дилетанте су задржали за Видовдан на далматинском Косову.

Прослава је приређена по програму Културно-привредне матице за северну Далмацију, која је одлучила да прослави да карактер културно-привредне пропаганде за село. Осим соколског програма била је предвиђена пољопривредна и хигијенска изложба. На позив др Ст. Иванић, директор Централног хигијенског завода у Београду, одржао је предавање о здравственим задругама. Матица је поклонила заставу као награду сеоској соколској чети која се показала као најбоља. Осим книнске сеоске чете присуствовале су чета из Буковића (друштво Бенковац) са 20 чланова и чета из Тепљуха (друштво Дрниш) са 12 чланова и 40 деце. Уз грађане било је око вежбалишта преко 2.000 сељака. На простим вежбама наступало је 70 сељачких момака под вођством Ђуре Покрајца. После чланова наступала су деца сеоске чете из Тепљуха. После простих вежби одржана су лакоатлетска такмичења између чланова свих трију чета. Такмичења су била: потезање конопца, бацање кугле и скок у даљ. Суд састављен од Ђуре Покрајца као делегата жупе и представника друштава Книн, Дрниш и Бенковац одлучио је да заставу матице додели сеоској чети у Книнском пољу. После јавне вежбе извели су чланови дилетантске секције книнског друштва игроказ „Ропство Јанковић Стојана”. У игроказу истакли су се Љубица Поповић, Анка Матић и Милан Асановић. Свирала је музика друштва Бенковац. Старешина друштва у Книну је на видовданској прослави, после црквеног помена, одржао комеморативни говор погинулима за слободу. ¹⁶ У друштву Дрниш старешина је био др Филип Марушић, начелник Хрвоје Мудроња, начелница Златка Крељова, тајник Славко Франић, ср. Вјекослав Светец. Било је 114 чланова, 15 чланица, 20 вежбача, 15 мушког нараштаја, 12 женског нараштаја, 36 мушке деце, 18 женске деце, 15 чланова у одори. Користили су приватну вежбаоницу, 5 сарадника, 6 предњака, књижница, музика, чланска застава.¹⁷ 

У Управи друштва 1934. били су старешина Драгомир Јелеушић, I заменик Душан Миовић, II заменик Милован Опара, начелник Филип Кулушић, заменик Иван Јерковић, начелница Вилма Мудроња, заменица Анђа Будиша, председник Просветног одбора Тома Гвоздановић, тајник Мате Приморац, благајник Иво Наглер, статистичар Милан Јовић, референт за соколске чете Хрвоје Мудроња.

Чланови Управе били су : Анте Кота, Миленко Грбић, Вјекослав Милић-Штркаљ, Душан Његуш, Славко Новак, Анда Накић-Војновић, Десанка Катић, Петар Мијић и Фране Мрше. Заменици били су: Махјло Ужаревић, Никола Гашпарди, Иван Мијић, Анте Кушпилић, Славко Кушпилић. Ревизори: Мелко Коломбо, Леополд Милић-Штркаљ, Петар Мијић. Заменици: Мате Летица, Мате Накић, Јосип Зајичић. У Суду Части били су: Марин Бакић, др. Метод Кроња, Славко Новак, Тома Мудроња, Чедомир Монтана. Заменици су били: Анте Вукорепа, Анте Кушпилић и Анда Накић-Војновић. ¹⁸

Видовдан 1935. прослављен је од сокола на Далматинском Косову. На Видовдан Книнско соколско окружје (друштва Книн, Дрниш, Кланац, Сиверић и Кистање) приредило је јавни час. Јавном часу присуствовала су скоро сва друштва жупе Шибеник-Задар. Друштво Шибеник учествовало је својом музиком и великим бројем свог чланства. Изјутра су стигли возови са соколима и гостима. Ванредним возом, којим су дошли соколи из Шибеника, допутовао је патријарх Варнава са својом пратњом. Пред станицом је формирана поворка са три музике, 6 соколских застава, масом чланова соколских друштава, чета и грађанима. После подне одржан је јавни час, на коме су наступиле све категорије у простим вежбама. На прославу Видовдана на Далматинском Косову дошли су патријарх Варнава са пратњом, подбан Приморске бановине Здравковић, сенатор Десница, бивши министар Суботић, командант книнског гарнизона генерал Терзић са официрима и велики број највиђенијих људи Северне Далмације. На свечаности је присуствовало преко 12.000 људи, од којих је било преко 2.000 сокола из жупе Шибеник-Задар на челу са старешинством жупе.¹⁹ 

Соколска Жупа Сушак-Ријека приредила је свој осми слет на Сушаку 15. и 16. јула 1939. Уједно то је био трећи слет приморских жупа. Гласник Соколске жупе Београд „Око соколово” је извештавајући о слету истакао : „служи на част приређивачима који се нису плашили претња, силе, паљевина … Тешка искушења кроз која пролазе наша браћа и сестре на Јадрану нису обесхрабрила жупу Сушак, ни поколебала је у одлуци да жупски слет на Јадрану приреди у великом обиму, са манифестационим карактером какав су соколски слетови имали у она сретнија времена. … те се ничим не дају застрашити, па ма како се ситуација развијала неповољно по … соколство. … а још борбенији што је противник насртљивији, долазили су соколи из свих крајева унутрашњости и острва.”

У недељу 16. јула 1939, са висова изнад Сушака, спуштала се соколска поворка са бројним заставама и 14 музика поздрављена од гледалаца са клицањем Југославији, краљу, јединству и соколству. Градски стадион био је препун такмичара, војске и мноштва народа. Цео програм такмичења, поворка кроз град и јавна вежба изведена је на опште задовољство гледалаца.²⁰  На слету су учествовали соколи из 23 жупе Савеза Сокола. Преко 7.000 сокола и соколица дошло је у Сушак. Слет је организован уз велико учешће сокола из жупа Сушак-Ријека, Сплит и Шибеник-Задар, за које је слет био обавезан, па из жупа Карловац, Цетиње, Загреб, Бањалука, Марибор, Цеље, Љубљана и Београд. ²¹ 

Нова ситуација у Југославији настала је склапањем споразума Цветковић-Мачек 26. 8. 1939. године. После оснивања Бановине Хрватске 1939. дошло је до масовних напада хрватских сепаратиста на Соколе и њихове домове у Хрватској. У часопису „Соко на Јадрану” регистровано је од 1939. до 1940. 90 случајева отпуштања из службе и премештања из дотадашњег места службовања у друго, а све са циљем да се нашкоди Соколима, нарочито на селу, ако се радило о премештању учитеља. Била је распуштена Соколска жупа Шибеник-Задар, затворене просторије свих друштава и пописана имовина. ²²

По избијању Априлског рата 1941, Сељачка заштита је са усташама разоружавала делове Југославенске војске, прикупљала војну опрему и чувала ред и тако одиграла одређену улогу у успостављању власти и организирању војних снага НДХ ²³ То је потврдио и Славко Кватерник. У својој заповеди изданој 19. априла 1941. Славко Кватерник је истакао: „у данима стварања Независне Државе Хрватске, колико Хрватска сељачка толико и грађанска заштита, свјесне хисторијског збивања, дале у свакоме погледу све своје, да код оживотворења настојања цијелог Хрватског народа одрже ред и сигурност на достојној висини”. У знак признања добили су име: „Хрватски заштитни ловци”. ²⁴ Успостављањем НДХ дошло је до усташког терора. Једина опасност за усташе на почетку било је присуство окупационе Италијанске војске. Марко Роша, заповедник усташа за Велику жупу Брибир и Сидрага истакао је 18. јуна 1941: „У присутности и близини талијанске војске и војника не смију се вршити дјела насиља, тј. одузимање имовине, убијања и ударања. Све прогоне Срба вршити на тај начин да их се хапси без велике буке и стрке, што тише и мирније, те их што прије отпремити са лица мјеста. Не смију се вршити хапшења у масама, већ појединачно, да не буде упадно. Не смију се тући и ударати на видном мјесту”. ²⁵

Соколска жупа Шибенско-Задарска била је гранична жупа Савеза Сокола према Италији. Град Задар био је пре Другог светског рата део Италије. Истовремено соколска друштва жупе Шибенско-Задарске била су изложена нападима хрватских сепаратиста. Соколи у Дрнишу деловали су у средини која је била непросвећена и подложна демагозима и агитаторима. Ипак били су упорни и нису одустајали са својим радом на просвећивању. У Бановини Хрватској 1940. била је забрањена Шибенско-Задарска жупа. Терор усташа био је усмерен пре свега на протеривање српског становништва.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за здравствену историју Србије

1. „Соколска жупа Шибеник”, „Свесоколски слет 1930 Свеславенско соколство”, Београд 1930, стр. 190, 191;
2. „Југословенски соколски коледар за 1923”, у Љубљани, 1922, 122;
3. „Соколско славље у Дрнишу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1923, бр. 9,10, стр. 316, 317;
4. Жупни слетови”, „Југословенски соколски коледар за 1924”, у Љубљани, 1923, 122;
5. „Југословенски соколски коледар за 1924”, у Љубљани, 1923, стр. 156;
6. „Једна захвала”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Новембар 1924, бр. 11, стр. 302;
7. 7. „Соколска академија у Дрнишу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Аугуст-Септембар 1925, бр. 8 и 9, стр. 184;
8. Душан Рашковић, Славко Зорица, „Дрнишка крајина, људи и догађаји”, Београд-Дрниш, 1994, стр. 41, 42;
9. „Југословенски соколски колендар за 1928”, у Љубљани, 1927, стр. 134;
10. В.Л-р, „Масарикова прослава у Жупи”, „Соколски гласник”, Љубљана, 19 априла 1930, бр. 8, стр. 7;
11. П.Р, „Соколско друштво Дрниш”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, јули 1930, бр. 4-6, стр. 68, 69;
12.  „Југословенски соколски календар за 1929”, у Љубљани, 1928, стр.121;
13. „Југословенски соколски календар за 1930”, у Љубљани, 1929, стр. 131;
14. „Главна годишња скупштина жупе Задар-Шибеник 15.II.”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, март 1931, бр. 3, стр. 61,62;
15. „Приказивање филма „Соколски слет у Београду”, „Соко на Јадрану“, Сплит, октобар 1931, бр. 10 стр. 260, 261;
16. „Видовдан на далматинском Косову”, „Соко на Јадрану“, Сплит, октобар 1931, бр. 10 стр. 260, 261;
17. „Југословенски соколски календар за 1931”, у Љубљани, 1930, стр. 148;
18.  „Соколски Зборник књига I”, Београд 1934, стр. CXXVI;
19. „Прослава Видовдана на Далматинском Косову”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 априла 1935, бр. 30, стр. 7;
20. Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939, бр.7 и 8, стр.98-99;
21. „Величанствено славље приморских Соколских жупа у Сушаку”, „Соколски гласник”, Београд, 21 јула 1939, бр. 29, стр.1,2;
22. Гојко Јаковчев, „Соколска организација у борби за братство југославенских народа до 1918, Прогон Соколске организације у Хрватској”, Загреб, 1970, стр. 72;
23. Нева Журић-Скоти, „Талијански окупациони систем на дубровачком тлу”, „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1021;
24. Срета Савић, „Борбе у Срему 1941 1944”, Сремска Митровица 1981, стр. 48;
25. Коста Николић, „Историја Равногорског покрета 1941-1945”, књига прва, Београд, 1999, стр. 169;