На данашњи дан 1941, пре 82 године, извршен је највећи масакр над цивилима нашег краја – крвави злочин у Драгинцу.
На десној обали реке Јадар, двадесетак километара од Лознице, налази се село Драгинац. Деценијама од свог настанка, Драгинац, није ничим скретао пажњу на себе. Међутим, оно што се збило половином октобра 1941. године увело је ово место у светске анале геноцида. Још увек се у јавности мало зна о стравичном покољу народа тог краја од 13. до 19. октобра 1941. године, када је у селима Драгинцу, Коренити, Великом Селу, Цикотама, Варош Лешници, Текеришу, Бадањи, у долини реке Јадар, као и у суседним селима стрељано, према нашем попису, 2.499 цивила. Највише је стрељано у Драгинцу 14. октобра 1941. године – 1.359 мештана. То је био први покољ ненаоружаниог становништва, као одмазда за отпор окупатору. У наведеном периоду побијено је и масакрирано 305 малишана млађих од 10 година!
Прави број жртава је данас, 80 година после злочина, немогуће утврдити. Поуздано се може тврдити да је неистина да је у Драгинцу стрељано „2.950 родољба у једном дану“, као што пише на Споменику у овом месту.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Према мојим истраживањима, укупно од октобра до децембра 1941. године, са територије Јадра убијено је тачно 2.677 ненаоружаних цивила: 2.499 у директном терору у Јадру, 161 у логорима смрти и 17 у неким другим местима у окупираној Југославији.
Трагедија Драгинца и околних села догодила се половином октобра и била је наставак немачких злочина почињених у Мачви. Окупаторска 342. дивизија, доведена из Француске у Србију, имала је задатак да угуши устанак. То је била дивизија убица и злочинаца. Генерал Беме је своју војску називао „осветницима мртвих Немаца“, који су на овом простору гинули 1914. године. Придржавајући се инструкција, 342. пешадијска дивизија је половином октобра 1941. године палила и убијала све пред собом, тако да ниједно село у Јадру није остало поштеђено.
Ђорђе Вукмировић, аутор књиге „Од слободе до стратишта – устанак и немачки злочини у Јадру 1941. године“