Меморијал на Мачковом камену Фото: СРНА
Данас је 110. годишњица битке на Мачковом камену. Најстраховитији војни обрачун Срба и Аустроугара није пуно познат, нити му се придаје велика пажња. На Мачковом камену и околним положајима погинуло је 115 српских официра, а рањено 176 официра, међу којима и краљевоћ Ђорђе Карађорђевић. Преживело је једва 1000 српских војника…
Непун мјесец дана послије српске побједе у Церској бици дијелови Прве српске армије и Шеста аустроугарска армија су у Првом свјетском рату отпочели крвав бој на Мачковом камену, на планини Јагодњи у сјеверозападној Србији. Послије четвородневних борби без предаха, у којима је погинуло око 800 Срба и око 1.200 непријатељских војника, бројношћу и артиљеријом надмоћне аустроугарске трупе су принудиле на повлачење српске снаге, које су трпјеле велику оскудицу у муницији због кашњења савезничких испорука. Послије Мачковог камена Поћорекове јединице су искрвариле, деморалисале се и више нису могле напред.
На Мачковом камену је у борби прса у прса погинуо и командант Четвртог пјешадијског пука Првог позива потпуковник Душан Пурић.
Сигурно један од највећих хероја Првог светског рата и бесмртни комадант са Мачковог камена јесте потпуковник Душан Пурић, комадант већ прослављеног пука Стеван Немања, који је у одсутним тренуцима битке одржао говор који је, на тренутак променио ток битке.
„Војници! Ми смо овде дошли да гинемо за отаџбину. Командири испред својих водова и чета, комаданти испред својих батаљона, а ја ћу испред свих вас. За мном! У јуриш за слободу и отаџбину.“
