ИН4С, 24. 3. 2019, Годишњица НАТО агресије на СРЈ: Заборавити злочин равно је злочину

Михољска превлака, 24. 3. 2023. Фото: ИН4С

Од НАТО бомби у Црној Гори је страдало 10 особа, међу којима и троје дјеце. Укупни крвави епилог НАТО бомбардовања СРЈ био је око 2 500 угашених живота цивила

Данас се навршава 20 година од почетка НАТО агресије на некадашњу Савезну Републику Југославију, а за жртве, међу којима велики број цивила и дјеце, као и за разарање цивилних објеката школа, болница, до данас није нико одговарао.

Напад на СРЈ извршен је без одобрења Савјета безбједности УН, што је био преседан.

Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

Кларк је касније у књизи „Модерно ратовање“ написао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ „средином јуна 1998. већ увелико било у току“ и да је завршено крајем августа те године.

Од НАТО бомби у Црној Гори је страдало 10 особа, међу којима и троје дјеце. Укупни крвави епилог НАТО бомбардовања СРЈ био је око 2 500 угашених живота цивила.

Првог дана напада пала је и прва жртва деветнаестогодишњи Саша Стајић из Београда, погинуо је на ратној стражи у кругу касарне „Милован Шарановић” у Даниловграду.

У нападима који су услиједили 6. априла 1999. године НАТО је бацио бомбе на аеродром у Голубовцима. Дан касније бомбардована је фарма у Подгорици, када су страдала три радника запослена на њој. Током 16. априла више пројектила и бомби погодило је подручје Подгорице и Даниловграда, а 30. април остаће упамћен као један од најкрвавијих датума у новијој историји Црне Горе.

Тада је бомбардовано Мурино, када је страдало највише цивила током те агресије. Страдало је шест невиних грађана. Животе су изгубила дјеца четрнаестогодишњи Мирослав Кнежевић (1985), тринаестогодишња Оливера Максимовић (1986) и десетогодишња Јулија Брудар (1989). У нападу су страдали и Вукић Вулетић (1953), Милка Кочановић (1930) и Манојло Коматина (1927).

НАТО агресија на СРЈ, цинично названа „Милосрдни анђео” трајала је 78 дана током које је било 30.000 ваздушних налета, 50.000 испаљених разорних пројектила.

Рањено је 12.500 становника, а огромна материјална штета начињена је на бројним војним и цивилним објектима, школама, здравственим центрима, споменицима културе, медијским кућама и слично.

Акција НАТО, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, услиједила је послије неуспјешних преговора о рјешењу кризе на Косову и Метохији у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.

О материјалној штети која је нанијета Југославији током бомбардовања изнијети су различити подаци. Тадашње власти у Београду процијениле су штету на око стотину милијарди долара и затражиле надокнаду од чланица НАТО.

Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савјета безбједности УН. Дан раније, представници ВЈ и НАТО потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Космета и улазак у покрајину међународних војних трупа.

НАТО је изводио нападе на СРЈ са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, а у неким операцијама учествовали су и стратешки бомбардери који су полетали из база у западној Европи, па и из САД.

Према подацима УНХЦР-а, Косово и Метохију је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома.

У многобројним инцидентима у истом периоду убијено је око 500 људи, рањено више десетина. Од почетка бомбардовања киднаповано је око 1.500 неалбанаца.

Ратни губици НАТО у људству и техници никада нијесу обелодањени. У Музеју ваздухопловства у Београду чувају се остаци срушених авиона Ф-117, Ф-16, беспилотних летелица, крстарећих пројектила.

Вјечна слава херојима

Имена страдалих војника, официра, припадника Војске Југославије и полиције који су родом из Црне Горе, а дали своје животе за Крст часни и слободу златну, за Косово и Метохију.

До сада сабрана имена су: Драган Бјелановић, Марко Аврамовић, Ратомир Филиповић, Миломир Крвавац, Божо Џувер, Маринко Кандић, Марко Ралевић, Ранко Лазаревић, Горан Мирјачић, Његомир Мараш, Ђорђије Цимбаљевић, Златко Мујовић, Дејан Петрић, Симо Поповић, Данило Војводић, Предраг Леовац, Љубодраг Белоица, Славко Ђуровић, Миодраг Губеринић, Звонимир Томовић, Јован Оташевић, Радуле Шћекић, Вукоман Тешовић, Божидарка Марковић, Срђан Лакићевић, Ранко Вуковић, Жељко Бошковић, Милорад Јелић, Зоран Фатић, Веселин Јововић, Бранко Чупић, Радован Вујадиновић, Витомир Поповић, Аћим Тадић.

Списак није коначан.

Манифестације и молебани

Манифестацијама и молебанима широм Црне Горе биће обиљежено 20 година бомбардовања.

Михољски збор, Братство православне омладине Црне, Бесмртни пук Црне Горе и Ветерани 63. падобранске бригаде, 20. годишњицу НАТО бомбардовања СРЈ данас програмом на Михољској Превлаци и у храму Христовог васксења у Подгорици. Сјећање на жртве агресије почеће Светом архијерејском литургијом и поменом у манастиру Михољска Превлака са почетком у 8 часова.

Програм у храму Христовог васкрсења у Подгорици почеће у 19.45.

У Никшићу ће обиљежавање годишњице НАТО агресије почети литургијом у 9 часова у Саборном храму, а наставити се на Тргу Шака Петровића у 11 часова.

У организацији покрета „Слобода народу“ у Подгорици ће бити одржана и протестна шетња са почетком у 17 часова. Окупљање је на платоу испред споменика Св. Петра Цетињског.

На Михољској Превлаци обиљежена 20. годишњица бомбардовања: НАТО агресија не смије се отћутати

Експериментисали са нама и нашој дјеци новим средствима убијања. Велико страдање се продужује и дан-данас, и двадесет година након што су убили Милицу Ракић, ево чујемо да је и њена мајка тешко обољела од карцинома. Ови дани сјећања, сваки од њих 78, су дани кад се сјећамо наших недужно страдалих, кад се сјећамо и убица и њихових помагача

Светом литургијом, поменом жртвама НАТО бомбардовања, полагањем вијенаца на гробове погинулих припадника Војске Југославије и МУП на гробљу Брдишта, симболичним пуштањем 20 бијелих голубова у небо и 20 бијелих ружа у море, на Михољској Превлаци обиљежена је двадесета годишњица НАТО агресије на СРЈ.

Веома посјећеном догађају који су организовали Михољски збор, Братство православне омладине Црне Горе, Бесмртни пук Црне Горе и Ветерани 63. падобранске бригаде присуствовали су предсједник општине Будва Марко Бато Царевић, потпредсједник општине Херцег Нови Милош Коњевић, предсједница СО Котор Драгица Перовић, конзул Републике Србије Зоран Дојчиновић, представник руске амбасаде Сергеј Федоеренко, представници Балканске козачке војске из Црне Горе, архијерејски намјесник бококоторски Момчило Кривокапић и свештеници из Боке, као и бројни ратни ветерани. У происутву породица Марка Аврамовића, погинулог припадника 63.падобранске бригаде и Драгана Бјелановића погинулог припадника МУП Србије, уз постројене припаднике Козачке војске и ратних ветерана, вијенце на њихове гробове положиле су делегације Амбасаде Русије и Генералног конзулата Србије, ОБНОР-а и Михољског збора.

Званице на скупу

У богатом умјетничком програму наступили су глумац Иван Вучковић, мали рецитатори Гаврило Кандић, Никола Ђурић, Анђела Томашевић и православни хорови Свети Евстатије Превлачки из Будве и Свети Сава из Херцег Новог.

На скупу на Михољској Превлаци прочитано је писмо Сергеја Бабурина, предсједника Међународног словенског савјета и замјеника предсједника Државне думе Русије који је поручио да се „двадесета годишњица некажњене, злочиначке агресије НАТО савеза на Савезну Републику Југославију не смије испратити шутњом“.

„Године 1999, ујединивши се у бездушности и срамоти Запад је, нападајући Југославију, покушао да нанесе разорне ударе по Међународном праву, Хуманитарном праву законима и обичајима рата. Агресија је однијела животе Срба и Црногораца, допринијела уништењу привреде и ваше заједничке државе. А прва глава пала је 24. март 1999. баш на територији Црне Горе! Не смијемо заборавити страдале током агресије, посебно убијену дјецу! Не смијемо опростити криминалцима, који се ни не кају за учињена злодјела! А они се нису покајали! Такво „опраштање“ само ће довести до умножавања зла. НАТО, замишљен да штити Европу, постао је оруђе зла! Црногорском народу желим мир и просперитет. Не бих желио никада да видим како црногорски младићи, у НАТО униформама, сију смрт и несрећу другим народима. Немојте себи дозволити да учествујете у тријумфу зла, који предводи НАТО пакт. Крајње је вријеме да схватимо поруке и лекције из 1999-те. Руски народ вас сматра за браћу по крви и по вјери, и искрено се надамо да ћете успјети да надвладате демонска искушења. Ми никада нећемо заборавити да сте ви као и 1941, и оне злокобне 1999. примили прву удар намијен Русији. Прије 78 година окупација Југославије одложила је напад на СССР и омела планове Хитлерових стратега да се до јесени освоји Москва, а 1999. добили смо вријеме да се консолидујемо и под руководством предсједника Путина спријечимо распад наше државе који су увелико разрађивали НАТО стратези“, поручио је Бабурни у свом писму.

Скупу се обратио и Томислав Рачић један од прослављених ветерана са Кошара.

„Говорим у име бораца који су стали у одбрану отаџбине, у име свих оних који нијесу данас са нама, који су се уградили у слободу и остали у врлетима Кошара, Паштрика и свих осталих места широм тадашње СРЈ. Поменуо бих своју браћу која су остала да обележе граничну територију наше земље. Било је ту свих нас из бивше Југославије, Црногораца, Муслимана, Срба, Хрвата, Мађара, Горанаца, али тамо смо сви били браћа и сви смо били једно – бранитељи наше земље. Навешћу само неке од њих – Предраг Леовац, Иван Васојевић, Саша Васиљевић, Старицић Оливер, Тибор Церна, Крунослав Иванковић, Тешовић Вукоман, Изет Чолаковић, Бранислав Негић, Владимир Радојичић. Од марта 1998. до јуна 1999. године за одбрану отаџбине укупно је живот дало 1.002 припадника Војске, полиције и осталих снага безбедности. Но Кошарама је погинуло 108 војника“, рекао је Рачић, широј јавности познатији под ратним именом „Водник Пламен“.

Гојко Раичевић, предсједник мировног покрета „Не у рат – не у НАТО“ и уредник портала ИН4С рекао је да је највећа војна алијанса коју свијет памти успјела у годинама након рата оно што војнички није могла.

„И поред чињенице, према процјени Владе Србије, да је у бомбардовању погинуло најмање 2.500 људи, а рањено је и повријеђено више од 12.500 особа и направљена огромна средства НАТО нас није покорио у рату. Успио је то у миру захваљујући свом провјереном црногорском кадру чије име нећу изговорити испред вас и ове светиње. На жалост, истина је, увјек смо у нашем народу имали шпијуне, калаузе, вјероломнике, издајнике, али наша историја не памти да је први човјек државе цртао мете на главама сопствених грађана у главном штабу непријатеља.

Због тога и због чињенице да је зарад свог опстанка и због заштите свог прљавог капитала све нас увео у тај злочиначки савез, овај последњи рат има посебно горак укус. Не можемо поменути све жртве које су страдале због њега и његових господара. На читаву заједничку државу су бацане касетне бомбе, забрањене женевском конвенцијом, бацане су уранијумске бомбе чиме је трајно загађен животни простор. Експериментисали са нама и нашој дјеци новим средствима убијања. Велико страдање се продужује и дан-данас, и двадесет година након што су убили Милицу Ракић, ево чујемо да је и њена мајка тешко обољела од карцинома. Ови дани сјећања, сваки од њих 78, су дани кад се сјећамо наших недужно страдалих, кад се сјећамо и убица и њихових помагача“, рекао је Раичевић.

Свештеник Миајло Бацковић, предсједник Братства православне омладине Црне Горе и ветеран 63. падобранске бригаде чије је удружење било један од организатора скупа на Михољској Превлаци, истакао је да о бомбардовању Србије и Црне Горе 1999. године постоје двије истине. „Данас испред себе имамо двије слике, двије представе о истини, двадесет година преиспитивања, порицања. Двије слике, памћење и наметнути заборав. Ова друга шарена, филмски бајковита-Холивуд. А прва пуна бола-непребола, смрти која се настасвља-дјечице-малих анђела. На данашњи дан прије 20 година у 19.45, крстарећим ракетама и авијацијом, холивудски „Милосрдни анђео“ узео је четкицу и умочио у крв наше дјеце и 78 дана сликао своју слику и слику свих оних 19 земаља крвожедне Алијанске, слику „хришћанске Европе“ са краја 20. вијека“, рекао је Бацковић.