ИН4С, 7. 2. 2024, Британски историчар 1915. о српству у Далмацији: Одушевљене масе славиле су побједе Срба и пјевале химну српског краља Николе

R W. Seton-Watson, The spirit of the Serb, London, 1915 Фото: ИН4С

Током прве три седмице првог Балканског рата, Хрвати и Срби из Далмације испољавали су безгранично одушевљење због тријумфа својих сродника, а на улицама су масе људи непрестано пјевале химне својих савезника, између осталих и химну Црне Горе коју је написао српски краљ-пјесник Никола Први, записао је угледни енглески историчар и професор Лондонског универзитета, Роберт Вилијам Ситон Вотсон у својој књизи Српска душа, која је објављена на енглеском језику у Лондону 1915. године.

Током прве три седмице првог Балканског рата, Хрвати и Срби из Далмације испољавали су безгранично одушевљење због тријумфа својих сродника, а на улицама су масе људи непрестано пјевале химне својих савезника, између осталих и химну Црне Горе коју је написао српски краљ-пјесник Никола Први, записао је угледни енглески историчар и професор Лондонског универзитета, Роберт Вилијам Сетон Вотсон у својој књизи Српска душа, која је објављена на енглеском језику у Лондону 1915. године.

У његовом дјелу објашњено је значење пјесме Онамо ‘намо, њен значај, као и значај косовског тла за српски народ, а потом наведено како је далматинска омладина након полицијске забране пјевања старе српске химне осмислила сопствену верзију којом се српске трупе позивају да нађу свој пут – до Далмације.

– Након што је изненада далматинска полиција забранила извођење ове химне, студенти су осмислили нову верзију која је започела „Овамо, ‘вамо“, показујући тако жељу да трупе Црне Горе пут доведе, не до Призрена – већ до Далмације, писао је лондонски професор.

Стихове далматинске верзије чувене српске пјесме објавио је 2002. године у својој књизи Ча је пуста Лондра (Сплит, 2002) књижевник и универзитетски професор из Сплита Анатолиј Кудрјавцев.

Верзија из Сплита (1919)

Овамо, ‘вамо, на море наше
Дођите Срби, чекамо ми,
Све што је наше то је и ваше,
Срби – Хрвати једно смо сви.
Ви сте нама дали слободу,
Ви нас научисте љубити њу.

Један од најистакнутијих српских историчара прошлог вијека Владимир Ћоровић такође је о солидарности српских народа у својој књизи Историја српског народа (Бања Лука – Београд, 1997). У његовом дјелу записано је:

,,Алекса Шантић и Анте Тресић Павачић објавили су читаве збирке песама тим поводом, а Иво Војновић је дао нов епилог Мајци Југовића. Сва штампа пратила је скоро без даха кретање војске, а публика, не могући по мањим местима да сачека новине, сама се претплаћивала на ратне депеше.“

Да је химна краља Никола била прихваћена као химна слободе свих српских крајева, а не само Црне Горе, показивали су не само Далматинци, већ и Срби у Босни који су били гласни против антисрпске политике Беча и који су у знак протеста пјесмом Овамо ‘намо пркосно исказавали свој бунт према аустроугарском окупатору.

– Срби у босанском сабору дали су протесну изјаву против антисрпског става бечке владе, а омладина је, изазивачки, поручивала песмом у Београду и на Цетиње Овамо ’вамо, објављено је у књизи ,,Историја српског народа“ чувеног историчара.