Детаљ меморијалног комплекса у Долима, вајар Лука Томановић Фото: Vesti.me / И.Петрушић
Најмање 522 житеља Пиве, од којих 109 дјеце, свирепо су убијени 7. јуна 1943. године. Покосили су их рафали припадника злогласне фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ уз подршку првих комшија из Херцеговине, гатачких усташа и муслимана из злогласне Ханџар дивизије.
Дола су највеће, али не и једино стратиште у Пиви за вријеме Другог свјетског рата које свједочи о ужасним злочинима почињеним над пивском нејачи од стране озлоглашене фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ и усташа и муслимана из гатачког среза и околине, записао је новинар Велиша Кадић.
Нема братства у Пиви које није дало жртве у овом геноциду. Нека братства су већим бројем пострадала, док је породица Верун престала да постоји.
Невине жртве биле су подијељене у три групе, једну су чинили мушкарци старији од 15 година, другу жене и дјевојке, а трећу дјеца. Монструми су знали да кад почну да пуцају нико неће покушати да побјегне, већ да ће кренути свак своме. У једном сату страдало је 522 житеља, међу којима 109 дјеце. Дијете које није дочекало ни име да му се надјене, најмлађи је мученик пивске трагедије.
Прича се да је живо спаљено по колибама у селима и катунима или бачено низ сурове планинске литице више од 1260 недужних људи, жена, дјеце и стараца, што је готово половина данашњег пивског становништва.
Пивски погром је јединствен и по томе што га је, за разлику од многих злочина који су учињени у тим временима према српском народу, неко деценијама покушавао сакрити. У Пиви све до 1977. године, скоро 40 година, није било никаквог обиљежја на тим стратиштима. Коме је то било у интересу, остаје и данас отворено питање које тражи одговор.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Јаглика Аџић и Софија Кандић
Њемачки војници су у Гојковића долу затворили у једну колибу око 50 мјештана, међу којима су били Јагликина браћа Милорад (8), Момчило (4) и Душан (2), као и родитељи Стоја и Крсто. Остављена у животу због најгорих намјера Њемаца, Јаглика је успјела да се отргне, скочи у пламен и изгори заједно са својом породицом.
Јагликин подвиг поновила је Софија Кандић, чобаница која је говорила да је ништа неће одвојити од њеног брата Луке, јединог међу пет сестара. Када је схватила да је брат у пламену, оставила је стадо и у трку скочила у огањ.
Из истовјетних судбина Пивљана и Величана родило се братство. Ова страдална племена братимило је мучеништво и сузе на правди Бога, убијених најближих. Спојили су их пивски и велички мученици, Јаглика, Томислав, Мато, Софија и колико још других Пивљана и Величана који су налик Христу доживјели најстрашније распеће.
Лику светих прибројане су све невине жртве Другог свjетског рата у Пиви и Велици на Сабору СПЦ у Београду 24. маја 2017. године.
