На данашњи дан, 1999. године, НАТО авиони су први пут бомбардовали Владичин Хан током агресије на СР Југославију, гађајући у први сумрак Нови мост на Јужној Морави.
Те мајске вечери од гелера и детонације настрадали су гимназијалци Милан Игњатовић (18), матурант и његова годину дана млађа девојка Гордана Николић (17), ученица треће године.
Од гелера приликом бомбардовања моста те вечери рањен је и младић Дејан Тасковић, официр полиције. НАТО бомбу од пола тоне преживео је Александар Илић, који је тада имао педесетак година. Бомба је на мосту пала на двадесетак метара од њега, али није имао никакве повреде.
Милан и Гордана, двоје тинејџера између којих се на почетку рата родила љубав, тог 11. маја састали су се код једног мостића на реци Калиманки. Сваке вечери су се ту налазтили. Од моста који је НАТО гађао били су удаљени око 800 метара, а делиле су их и стамбене зграде.
Ипак, гелери су прелетели раздаљину не ударивши у зграде и погодили Милана у врат, док је Гогу, према причи, експлозија одбацила увис, те је приликом пада ударила о ивичњак тротоара и поломила врат.
После стравичног удара, она је и даље била жива и један од комшија ју је на рукама понео ка дому здравља. Нажалост, несрећна девојка није издржала и издахнула је на неколико минута хода од места несреће.
– Звук авиона чуо се све јаче, било је јасно да се приближавају. Вечерали смо. Јак бљесак светлости и четри невероватно јаке експлозије од којих су нам поиспадали прозори, а врата се отворила… После пола сата звони телефон, Ана ми јавља да су погинули Милан и Гога. То је тренутак када је моје одељење четврто 3 стигло на испит зрелости, као и читава моја генерација, нас 120 – после је испричала једна од школских другарица несрећних тинејџера.
Гогу су сахранили у породичну гробницу, а Милана у новом делу гробља близу Ивана Марковића и Ане Бјелетић, који су страдали у бомбардовању воза у Грделичкој клисури. За време опела авиони су све време надлетали Владичин Хан, али је сахрана завршена по свим православним обичајима.
У Владичином Хану је данас одржан помен, који је служило локално свештенство, и одата пошта жртвама бомбардовања НАТО 1999. године. Обележавању 25. година од почетка гранатирања наше земље, присуствовале су породице настрадалих, представници војске, полиције, локалне самоуправе, удружења бораца и грађани, који су положили цвеће крај споменика. На споменику су уклесана имена суграђана: Небојше Савића и Горана Николића, полицајаца убијених на КиМ 1998. године, Ивана и Ане Марковић, страдалима 12. априла у гранатирању воза код Грделице, Гордане Николић и Милана Игњатовића, жртвама првог бомбардовања моста у Владичином Хану 11. маја, и Бобана Миленковић, војника који је погинуо бранећи земљу на Кошарама, 9. маја 1999. године.
Прво су породице и пријатељи посетили место погибије Милана Игњатовића (18) и Гордане Николић (17).
Ученици Гимназије “Јован Скерлић” положили су цвеће на спомен таблу пострадалим ученицима у згради школе, а међу којима, нажалост нису само Милан и Гордана, већ и Миљана Милић, која је погинула приликом бомбардовања Сурдулице.
Предвече, у време када су прве бомбе пре 25 година пале на Владичин Хан, делегација ветерана Посебних јединица полиције из овог места, одала је почаст и положила цвеће код спомен чесме, на месту где су гимназијалци погинули.
У делегацији је био и Дејан Тасковић, официр полиције, који је те вечери био рањен.
– Ране ме више не боле, али сећање на погинулу децу и мој порушен град, боли још увек. Не поновило се никад никоме – каже Дејан.
НАТО бомбу од пола тоне тада је преживео је радник Александар Илић. Бомба је пала на двадесетак метара од њега, али није имао никакве повреде.
Тог, 11. маја 1999. године, Милан и Гога нису били једине жртве НАТО агресора. У селу Старо Грацко код Липљана, на Косову и Метохији, бомбардовани су цивилни циљеви.
Том приликом је погинула Драгана Димић. Имала је само три године.