Спомен, илустрација Фото: Глас Српске
У шуми Копривница (Купрес-Бугоjно) на месту Кожварица 15. jула 1941. године побиjено jе 11 Срба из Ливна, претежно трговаца и имућниjих домаћина, а потом, десетак дана касниjе, на месту Мала врата, убиjено jе jош 49 Срба из Ливна, претежно чланова породица побиjених на Кожварици и Занесовићима.
Неки извори указуjу да jе у шуми Копривници, на више места, побиjено 79 Срба из Ливна, али за њих 19 нису утврђена имена.
Двадесетак дана након убиства др Митровића, др Зубића и судиjе Маргетића, тачниjе 12. jула 1941, на пут без повратка су поведени други Срби из града: трговци, банкари, службеници, гостионичари… После неколико дана проведених у затвору, наjвероватниjе 15. jула, побиjени су у шуми Копривници на месту званом Кожварица. Након пар дана, око 22. jула, на „пут у Србиjу“ поведени су и други Срби из града, као и породице већ побиjених и сви су побиjени у шуми Копривници на месту Мала врата.
Од 15. до 22. jула 1941. године усташе су на Кожварици и Малим вратима, у шуми Копривница, побили: Уроша Видовића, чиновника; Ранка Јовановића, гостионичара; Живка Павловића, трговца; Мирка Стевића, књижара са женом Савком, кћеркама Даницом и Драгицом и синовима Деjаном и Драгољубом; браћу Тому и Рада Радету, трговце са породицама: Радетовом женом Веселинком и синовима Деjаном, Милошем и Николом, као Томином женом Тарсом, сином Богданом и кћерком Софиjом; Николу Краварушића, ауто-превозника; Угљешу Баjило, велетрговца са оцем Јовом и маjком Ристом, женом Добрилом (у другом стању), синовима Драганом и Милуном и сестром Стоjанком; Раjка Лалића, аутомеханичара са женом Ангелом и сином Здравком; Раjковог шурака Милана Пуцарића, шофера са маjком Стаком; Уроша Томовића, директора Српске банке и његовог брата Љубу Томовића, службеника; Ранку Митровић, жену др Душана са сином Здравком и кћерком Весном; Обрениjу Зубић, жену др Крсте; Мару и Симу Маргетић, родитеље адвоката Ранка; Милку Анђић; Влаjку Бесару; Јову Бокића са женом Ковиљком (рођена Баjило) и синовима Драганом и Миланом; Михаjла Велемира; Драгињу Глигић са сином Ранком и кћеркама Веселинком и Миленом; Мариjу Зироjевић; Николу Ивицу са женом Смиљаном (рођеном Баjило) и синовима Илиjом и Крстом; Милоjка Куjунџића са женом Даницом и кћерком Драгицом; Божу Наерловића са женом Јованком и кћеркама Веселинком и Мирjаном; Драгомира Новаковића; Јулку Обрадовић и Анђелку Шормаз.
Из списка се уочава чињеница да су у многим случаjевима побиjене целе породице. Неке су готово затрте, као породица Баjило. Јово и Риста Баjило, главе jедне од наjброjниjих и наjузорниjих породичних задруга у Ливну, пре него што су заклани, морали су да гледаjу како усташе кољу њихове унуке, кћерке, зетове, а из утробе њихове снахе Добриле ваде jош нерођено унуче. Њихову наjмлађу, jош неудату кћерку Стоjанку и рођаку Влаjку Бесару, коjа jе код Баjила била у гостима, прво су обешчастили, а онда заклали.
Монструозне злочине над Србима у Копривници испричао jе, после рата, jедан од возача аутобуса смрти, Исмет Дуран. Тако се, поред судбине породице Баjило и других мученика, сазнало и за стравичну судбину учитељице Ангеле Пуцарић Лалић, супруге Раjка Лалића. Ангелу и њеног трогодишњег сина Здравка потерали су у аутобус „за Србиjу“. Кад jе почело оргиjање кољача у аутобусу, мали Здравко jе почео да плаче. Престрављена маjка jе покушавала да га умири, али jе дете било неутешно и скретало пажњу кољача. Један од усташа jе зграбио дете из маjчиног наручjа и понео према предњем делу аутобуса, где jе извођен ритуал мучења и убиjања. Један од кољача зграбио jе за уста немоћно дете да га ућутка, а други му jедним потезом ножа откинуо главу и бацио jе у крило маjци, полуделоj од бола… Заклали су потом и њу. Умрла jе не испуштаjући из наручjа главу jединца…
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
