ИСКРА, 16. 8. 2016, Изложба о Момчилу Гаврићу, најмлађем подофициру Првог светског рата

Поднаредник Момчило Гаврић од 10 година добровољац којему су родитеље убили аустријски војници, излази на рапорт са својим другом пред официра (мајора Стевана Туцовића) Фото: (Христифор) Ристо Шуковић, Дигитална библиотека Матице српске, Ра I 9672

У галерији Дома ратних војних инвалида у Београду отворена је изложба о Момчилу Гаврићу, најмлађем војнику, а потом и подофициру Првог светског рата. Припремљена и организована с Музејом Јадра из Лознице, изложба ће трајати до 27. августа.

Посетиоци ће моћи да виде више десетина фотографија и факсимила докумената о дечаку јунаку, ратном и мирнодопском страдалнику – Момчилу Гаврићу. Поставка чији је аутор Горан Вилић, кустос историчар Музеја Јадра, има две целине. Једна је посвећена Гаврићевом ратном путу, а друга послератном школовању и приватном животу „ратника мањег од пушке“.

Рођен првог дана маја 1906. године у Трбушници код Лознице, Гаврић је имао једва осам година када су му аустроугарски војници из Хрватске домобранске 42. дивизије, познатије као „Вражја дивизија“, убили оца, мајку, три сестре, четири брата и бабу, а кућу запалили. Он је преживео захваљујући оцу који га је послао код стрица да нађе запрегу.

Оставши и без породице и без дома, пошао је на Гучево, да тражи српску војску. Пронашао је Шести артиљеријски пук Дринске дивизије, постао њихов војник и, са саборцима, прошао све страхоте Првог светског рата. У осмој години постао је каплар Шестог пука, а у чин поднаредника, када је имао 12 година, унапредио га је лично војвода Живојин Мишић.

О Храбрости Момчила Гаврића најбоље сведочи то што је 1914. учествовао у чувеној бици на Гучеву, а потом и у колубарској епопеји. Преживео је албанску голготу, рањен је на Солунском фронту, а 1918. учествује у победоносном маршу на Београд.