Јадовно 1941, 22.2.2018, Никола Плећаш: Где су Срби Лике?

Лика и Крбава, мађарска историјска мапа Фото: Википедија

Сву воjнополитичку акциjу за време Другог светског рата Комунистичка партиjа Хрватске (КПХ) jе усмерила уништавању Срба Српске западне краjине(СЗК). Ниjедна њена воjна jединица ниjе била толико искоришћена у том подухвату колико Шеста партизанска дивизиjа (Личка). Преко ње, и кроз њу, уништено jе, односно лишено живота, преко 30.000 Срба Лике и спаљено 40.000 српских домова.

За разлику од хрватских усташа комунисти су Србе ликвидирали плански, смишљено и закулисно. Комунистичка пропагандна звона су позивала у борбу против окупатора, а за Србе jе “борба против окупатора и усташа” била наjпривлачниjа крилатица, што jе КПХ добро знала и до краjности користила. Међутим jе испало да jе та крилатица представљала не само смисао првенствено борбе Срба Лике и Краjине, него и значаjан узрок велике њихове трагедиjе.

У 1941. години Срби Краjине су били суочени са потпуним биолошким истребљењем. Тако, кад су и мислили о борби против окупатора њихове су се мисли неминовно претварале у праву људску агониjу у коjоj су врхунили ликови њихових наjмилиjих коjе jе требало спасавати од покоља. У сваку мисао уплитало се осећање узвишене одговорности према свим драгим лицима чиjи су животи били стално у смртноj опасности. Са том стрепњом у срцу и души они ће се борити као у некоj агониjи коjа ће их пратити кроз цео рат. Код хрватских комуниста ниjе било такве одговорности, jер се никад ниjе радило о њиховом, хрватском народу, него о српском, за коjи хрватски народ никад ниjе показао братску љубав, него jе, напротив, користио сваки рат да уништи што више Срба. Част изнимкама.

Ипак, оно што се десило у прошлом рату, нарочито у његовом првом делу, има своj посебан карактер и садржину, за разлику од свега другог што се раниjе дешавало у међусобним односима Срба и Хрвата.

Суочени са тоталним уништењем Срби су сасвим разумљиво гледали не би ли игде у свету нашли приjатеља коjи би им помогао да се спасу страшних хрватских покоља. Краjем љета 1941. броj убиjених (масакрираних) Срба jе прелазио полумилионскоj броjки и ниоткуд ниjе било изгледа да ће се ускоро то уништење зауставити. Зато jе испрва за многе Србе глас хрватских комуниста о борби против окупатора и усташа био сматран прижељкиван глас приjатеља, коjи jе наjављивао олакшање у борби за биолошки опстанак. Тога момента све jе друго постало другостепеног значаjа. Хрватски комунисти су знали да такво осећање постоjи код Срба и таj су елемент до максимума користили. Већ у касно лето 1941. почела jе по српским селима да се шири jака хрватска комунистичка пропаганда о вољи хрватских комуниста да се “Заjедно са Србима” боре против окупатора и усташа. Под утицаjем те пропаганде и под напред описаним околностима прикључивале су се партизанима хиљаде Срба Лике не знаjући да тим поступком у ствари копаjу себи сами раку и свему ономе зашта су живели и зашта су били вољни да умру.

До лета 1942. Хрватска комунистичка партиjа ниjе имала у Лици неких важниjих воjних jединица. Имала jе укупно 35 партиjских ћелиjа коjе су формиране jош пре рата, на коjима jе утемељена моћ партиjе за терорисање српског народа Лике. Али, кад jе народ у jедном селу терорисан и то се чуло у другом селу, као по правилу се претпостављало да jе то усташка пропаганда коjа покушава да спречи помоћ хрватских комуниста српском народу од усташа и окупатора. Тако jе Хрватска комунистичка партиjа, мало – помало, неприметно остваривала базу за себе за све оно што ће се касниjе десити у идуће две или три године, и много касниjе после тога.

Централно партиjско тело у Лици био jе Окружни комитет КПХ за Лику, на чиjем jе челу био Јаков Блажевић, Хрват, коjи jе са те позициjе био и шеф партиjског кадра у Лици, укључуjући ту и партизанске воjне jединице. Уз њега у комитету су били на свим важниjим положаjима такођер Хрвати, као Марко Орешковић, Томо Никшић, Јуре Наглић и други.

Кад jе у августу 1942. Павелићева хрватска воjска кренула из свих своjих седам дивизиjских подручjа да сломи четничку устаничку моћ и та акциjа у самом зачетку потпуно пропала, на КПХ jе пала главна улога спашавања части хрватског имена и будућности, и спровођења Будаковог хрватског програма у Лици. Вођство КПХ jе тада било спремно да делуjе у два правца: да придобиjе известан броj Срба за себе, а друге Србе коjи покушаваjу да се супроставе вољи Партиjе да побиjе. По том пакленом и кобном програму, 20.000 Срба Лике биће мобилисано у партизанске редове и у њима погубити животе, а других 10.000 ће партиjа по кратком поступку усмртити по селима. На Равноj Чемерници, наjвећоj испаши Лике, под директним утицаjем Хрватске комунистичке партиjе изгинуће више Срба у четири године рата него што их jе изгинуло у целом17. веку у борбама против Турака.

Тако jе Партиjа последње месеце 1941. провела у врбовању Срба у партиjске редове при чему им jе ишла на руку jака предратна пропаганда jугословенске идеjе у овим краjевима. Они су се Србима ових краjева представљали као спасиоци “Велике jугословенске идеjе”, протежери “братства и jединства jугословенских народа”, што jе код многих неупућених Срба “палило”.

У општоj пометњи и забуни Срби Лике нису имали времена да мисле и да провераваjу да ли jе све оно што се чуjе и говори тачно и добро за њих. На први поглед њима jе изгледало све добро. Њима jе била потребна свака ма и наjмања помоћ било са коjе стране у борби за заштиту од смрти у разним безданкама Лике као што су биле Јањча, Јадовно, Тучић, Боричевачка jама и друге. Наравно, у врбовању Срба Партиjа jе наjвише пажње посветила одрођеним лицемерцима и опортунистима, коjих у свакоj људскоj заjедници  има, као што су били Ђоко Јованић, Милан Жежељ, Раде Жигић, Раде Кончар, Станиша Опсеница, Милан Шиjуан, Гоjко Половина, Ђуро Станковић и други. Такви криминални изузеци су за Партиjу представљали мост преко коjег jе она могла да се инфилтрира у друштво Срба ових краjева и да га разори.

Тада jе на северноj граници Лике формирана Прва бригада Хрватске коjу су сачињавала четири батаљона и то: Први батаљон формиран од Срба Лапачког среза; Други батаљон формиран од Срба Удбинског и Госпићког среза; Трећи батаљон формиран од Срба Воjнићског среза и Четврти батаљон формиран од Срба Глинског и Петрињског среза. Партиjа jе овом Првом батаљону дала име Хрвата Марка Орешковића, jедног светског луталице коjи за време рата ниjе испалио ни jедног метка против окупатора и усташа и погинуо jе од четника кад jе почео на исте да пуца. Тако у овоj бригади у коjоj ниjе било ни jедног Хрвата, њен Први батаљон jе носио хрватско име. Чим jе увидела могућност да од Срба образуjе партизанске jединице и да им даjе хрватска имена, КПХ jе почела са процесом стварања своjих jединица у Лици искључиво од Срба.

У jулу 1942. формирана jе Прва бригада а половином августа и Друга. У ову другу бригаду ушли су безмало сви насилно и преваром мобилисани Срби, коjи су у jулу и августу 1941. учествовали у четничком устанку против усташа и окупатора. Партиjа jе то урадила из два разлога: (1) да може касниjе да каже да су ти људи били они устаници коjи су подизали устанак у jулу 1941, и (2) да би тако сакупљене под своjом руком могла jедноставниjе да их ликвидира у договору с усташама. Партиjа овим Србима ниjе могла да веруjе, па jе Бригада послана у нападе на усташе у Перушићу и околним местима коjи су о свему били обавештени и чекали спремни…

У наредби Бригади jе речено да су усташе заведени Хрвати коjи ће се предати чим борба почне. Међутим, том преваром 700 Срба ове бригаде jе избачено из строjа у овим борбама, а ни jедан од усташа ниjе прешао партизанима. Тако jе погубило животе 700 Срба, а Перушић jе и даље остао у рукама усташа, jер Партиjи ниjе ни био циљ да га заузме.

Тада jе Блажевић наредио нову мобилизациjу Срба по Лици да би се попунили изгинули партизани. Међутим, у бригади jе остало jош живих Срба из четничког устанка 1941, па jе Главни Штаб (ГШ) хрватске, у споразуму са усташама у Удбини одлучио да ова бригада изврши напад на Удбинско усташко упориште коjе jе у то време важило као наjjаче у Лици. У овом новом режираном нападу изгинуло jе 800 Срба Друге бригаде, а Удбина остала у усташким рукама, како jе било предвиђено договором између ГШ Хрватске (партизанског) и усташке команде. После овог другог масакра Блажевић jе наредио нову мобилизациjу Срба Лике и тако jе плански процес уништавања Срба Лике настављен у недоглед.

Трећа бригада jе формирана почетком септембра 1942. и њена прва борба jе била против четника у Радучу 25/26 септембра. У вези са овом борбом ГШ Хрватске jе послао овоj бригади похвалницу истичући да jе “доказала да има све услове да постане jедна од наjбољих бригада Хрватске”, и ако ни у овоj бригади ниjе било ни jедног Хрвата.

Пошто се сада ГШ хрватске осећао много сигурниjи у свом раду почео jе да наређуjе слање ових бригада из jедне борбе у другу против четника. Оваj се развиjао као jедан непрекидни ланац и партизанске jединице из ове три бригаде су нападале четничка упоришта jедно за другим редом: у Радучу, Грачацу, Вучипољу, Црноj Власти, Врховинама, Жалозници, Дољанима, Шкарама, Подуму, Главацима, Дренову Кланцу и Брлогу. Често, у предасима између борби ГШ Хрватске jе слао ове бригаде да лутаjу у растреситим редовима по српским краjевима, од jедног до другог села, и да тако ствараjу утисак на српско становништво да партизанска сила броjи хиљаде – као да jе све отишло у партизане. Главном штабу Хрвтске jе био потребан оваj утисак ради лакшег организовања позадинске грађанске власти, преко коjе ће се одржавати контрола на сеоским српским становништвом, што jе био главни циљ КПХ.

Међутим, ни са овим подлим и злонамерним маневрисањем код Друге бригаде ниjе сломљен српски дух и многи борци су постављали старешинама питања коjа jе Партиjа сматрала непожељним. Тада jе ГШ наредио да ова бригада изврши напад на Немце у утврђеном Босанском Новом. Напад jе наређен за подне и укопани Немци су могли да виде прилазеће партизане jош у даљини као на свом длану и да их онда убитачном ватром из митраљеза побиjу што jе у ствари било по жељи ГШ Хрватске. Од 1.800 Срба у Другоj бригади, после напада вратило се у базу у Лику само 300 живих. И наново, као да се ништа ниjе десило, Блажевић jе наредио нову мобилизациjу Срба по Лици да се надокнаде изгубљени борци, па jе ова планска, подла замисао за затирање Срба личила на машину за млевење меса, као што се некад казало за битку на Вердену.