Јужне вести, 27. 3. 2023, Ниш и демонстрације 27. марта: како су се Нишлије супроставиле Тројном пакту и Хитлеру

Испред зграде Радничке коморе, демонстранти су изнели из радње Чеде Стаменковића, трговца, три бурета катрана и преко њих наместили осовину и све то спалили, желећи да симболично запале Осовину Рим-Берлин-Токио.

  Прошле су 82 године од како је због одлуке Југославије да приступи Тројном пакту, група официра извршила државни удар, збацила Владу, похапсила министре и малолетном краљу Петру Другом предала власт. Грађанство је масовно демонстрирало широм земље, прикључиле су се и Нишлије, незадовољне због склапања савеза са Немцима. Мартовске демонстрације биле су увод у Априлски рат. Марта 1941. године раскинуто је приступање Тројном пакту, уз масовне антифашистичке демонстрације по свим већим српским градовима Југославије, а томе је претходила управо одлука тадашње Владе Цветковић-Мачек која је 25. марта, потписала протокол о приступању Краљевине Југославије савезу Немачке, Италије и Јапана. Како се и данас говори о том догађају, Југославија је покушавала да задржи неутралност, али су на дипломатски притисак Немачке и Хитлера одлучили да потпишу протокол о приступању у Тројном пакту. Ово је наишло на незадовљство грађанства, Српске православне цркве и већег дела Југословенске војске која је извршила пуч. Учешће народа није изостало, а на то како су изгледале мартовске демонстрације на нишким улицама у једном од својих радова осврнули су се архивиста Бобан Јанковић и историчар Душан Андрејевић. Реакција Нишлија на вест о паду старе и формирању нове Владе била је очекивана, а иста атмосфера владала је и у Алексинцу, Прокупљу, Сврљигу, Сокобањи и другим местима овог дела Србије. Наводе да се није могло сакрити расположење народа. Демонстранти су се сливали низ улице, придружили су им се радници са железнице, из Фабрике дувана, грађанство и сви остали који нису могли или желели да прихвате приступање Тројном пакту. После окупљања у центру града, демонстранти су се кретали у разним правцима и држали запаљиве говоре код Официрског дома, Соколане, Гимназије и код куће команданта армије.   У Душановој оригиналан протест – симболично спаљена осовина Јанковић и Андрејевић проналазе и податке да је у Душановој улици, дошло је до оригиналне презентације незадовољства приступањем Југославије силама Осовине. Испред зграде Радничке коморе, демонстранти су изнели из радње Чеде Стаменковића, трговца, три бурета катрана и преко њих наместили осовину и све то спалили, желећи да симболично запале Осовину Рим-Берлин-Токио – наводе они.   По узору на Београд пароле “Боље рат него пакт” и “Боље гроб него роб” одјекивале су нишким улицама, где је народ поздрављао војни пуч. Извесни подофицир Андрић, како наводе, понешен дешавањима у граду, спустио се низ бедем Тврђаве у жељи да се придружи демонстрантима. Они су га рукама прихватили и затим је наставио да корача са њима. По завршетку демонстрација, Ниш се убрзо умирио, очигледно задовољан постигнутим резултатима и несвестан дешавањима која ће уследити, односно брзог одговора Немачке који је стигао већ 6. априла, када је отпочео рат. Најпре је бомбардован Београд, да би два дана касније, 8. априла, и Ниш тешко страдао од немачких бомби. Сутрадан, односно по окончању бомбардовања, немачке трупе ушле су у Ниш. Поред уништених објеката и инфраструктуре највећи губитак били су бројни људски животи. Међу изгинулима било је много војника, жена и деце. 27. март као један од преседана и важних историјских момената на овом поднебљу, не обележава се у званично у новијој историји. Памте га српски антифашисти као дан када се народ дигао против фашизма по цену рата.     Аутор: Тамара Тодоровић Извор: Јужне вести