Комплекс касарни 17. пука Дринске дивизије у Ваљеву Фото: Лична архива
Априла прошле године, у којој смо обележавали стогодишњицу завршетка Првог светског рата, без решења, срушен је у Ваљеву комплекс касарни 17. пука чувене Дринске дивизије, назване „Кадињача”, најстарије касарне у Србији, саграђен 1885. године, сведок најславније српске историје. (Између два рата касарна носи назив „Живојин Мишић”.)
Ове године, у априлу, када је вегетација већ кренула, липе у овом комплексу остале су без својих богатих крошњи, уклоњена су здрава вишедеценијска стабла јела, зимзеленог и вишедеценијског дрвећа, воћа у цвату, а све је рађено без стручног надзора и плана.
Све се чини да се сатре свако сећање на славну Дринску дивизију, која је извојевала све победе од Куманова до Кајмакчалана, највећу резервну војну болницу у Балканским и Првом светском рату, велико стратиште где се и данас, претпоставља се, налазе гробна места преминулих рањеника и тифусара. Ради профита, намерава се уништење 2,4 хектара зелене површине, која је граду, који је по аерозагађености неретко на неславном првом месту у Србији, а често и у Европи и свету, ненадокнадива. Иако без урбанистичког плана, припрема се земљиште да дочека тржни центар, паркинге, кафиће…
Угледајмо се на племенитог Грка Јаниса Јанулиса, мештанина села Агиос Матеос, који је своје земљиште уступио војницима Дринске дивизије за гробље и логоровање, и након ексхумирања тела и премештања у маузолеј на острву Видо ни он ни његови потомци никада више до данашњих дана нису обрађивали, нити користили ово земљиште, из поштовања према херојству и стратишту српских војника.
Као што је српска војска доживела голготу, а потом и васкрс, учинимо све да и комплекс касарни Петог, односно 17. пука Дринске дивизије у Ваљеву заувек остане сведок непобедивог српског народа.
Хаџи Мила Параментић,
Ваљево
