Политика, 22.7.2018, Живојин Ракочевић: Зидови зла и крвава жетва

Живојин Ракочевић Фото: Политика

Старо Грацко – „Ово кишно лето личи на оно од пре деветнаест година. Није се могло пре отићи у поље”, понављају у селу Старо Грацко код Липљана. Премало се добрих ствари овде догодило и живот се одређује према крвавој жетви, најгорем догађају који је погодио ово лепо и уређено место. Премало је коренитих промена и заокрета међу овим кућама и уређеним улицама, које, тек мало, подсећају на уређена средњоевропска села. Овде није било оријенталних зидова, а убиство четрнаест мирних сељака подигло је, чини се заувек, препреке према суседима Албанцима, према странцима, према њивама на које су излазили и према животу фатално начетом и несигурном.

Албански зид зла, између осталих, подигла је јединица Ослободилачке војске Косова под називом „Фортуна” коју је предводио Бег Шаћири из суседног села Црни Брег. Он је, уз сагласност команданата неродимске зоне Шукрија Бује и њему надређеног Хашима Тачија, у највећој мери, извршио етничко чишћење општина Липљан и Урошевац, а у писму, које је пресрео Кфор, тражи од Бује оружје за напад на Штрпце. Усредсредио се на на просветне и здравствене раднике, ситне чиновнике и остатке бивше српске власти и задатак извршио готово савршено.

Блиско повезана групација од педесет људи, које је похапсио Кфор за злочин у Старом Грацку, успешно је лагала истражне органе Кфора и ни под батинама није признала ништа, а „Политика” је објавила поверљиве списе ове истраге. Сви су пуштени и наставили да срећу своје жртве, да путују у иностранство, да пролазе кроз село и преко зида зла који они успешно контролишу.

Зид зла који су подигли странци стигао је међу ове људе оног тренутка када је њихова политика дала коначни облик злочину, а први шеф Унмика Бернар Кушнер закључио да су „разумљиви поједини чинови освете”. После масакра жетелаца успоставио је концепт разумљиве освете, а на истрагу, коју је врло прецизно урадио британски Кфор, пала је прашина. Правосудни органи су се смењивали и сваки пут, до бесмисла, саслушавали породице жртава, а Унмик полиција је 2007. ухапсила Малзума Битићија, из суседног села Велики Алаш, под сумњом да је учествовао у масакру. Његов дом је личио на штаб ОВК, али доказа није било, па се и он нашао на слободи.

Мисија Еулекса је од Унмика преузела случај и пре годину дана објавила да је „случај познат као ’Старо Грацко’ због недостатака доказа окончан”, а од овог 14. јуна мисија за правосуђе и полицију има само саветодавну улогу. И једна и друга мисија окончане су без правде и резултата, склониле су се иза свог зида, иза превеликих примања и савезништва с политиком којој је само једна страна крива.

Злочин је подигао зид између Срба и њихових имања, отерао их с њива, одвојио их од живота и осудио на страх. У том грчу, одсуству било каквог напретка и правде многи су се одлучили да оставе Старо Грацко. Албанци долазе из Дренице, Ораховца, Урошевца, Приштине, многи раде у иностранству, долазе једном годишње, и купују поље прескупо плаћено животима жетелаца, жртвама у току бомбардовања, животом касније убијене девојчице Милијане Марковић…

На њиховим имањима ничу нове виле с високим зидовима, око једне је подигнуте ограда од 40.000 евра. Од кога ће чувати власнике, шта је иза њега? Трофеј куповине, доказ победе и етничког примата у ком новац хоће да доврши оно што је оружје започело.

Сада на отворени и пространи центар села, на који су излазиле све улице, излазе и албански зидови, а на игралиште албанска деца. Протеклу годину у Старом Грацку обележило је управо то игралиште, јер нови становници с оне стране зидова хоће да отерају српску децу и родитеље који их прате. Агресивни и без икаквог обзира према ономе што се догодило, насрнули су на породицу Матовић, псовали, понижавали, претили и на крају су три особе повређене, међу њима и шестомесечна беба, која је примљена у болницу с опекотинама очију и врата од бибер спреја, који је користила полиција. Полиција је стигла, све је по процедури и законима. У њих су уклопљени Срби Косова и Метохије. Очекује да се да те законе не преживе, да не нађу одговор на стотине препрека у институцијама и животу, да пристану на туђу слободу и забораве жртве.

Иза свега тога остаје празнина као основни садржај, у њу улазе убице жетелаца, улазе у Старо Грацко као да је оно њихов дом.

Жртве у житном пољу

Јовица Живић
Радован Живић
Милован Јовановић
Андрија Одаловић
Слободан Јанићијевић
Милета Јанићијевић
Новица Јанићијевић
Момчило Јанићијевић
Станимир Ђекић
Божидар Ђекић
Саша Цвејић
Љубиша Цвејић
Никола Стојановић
Миодраг Тепшић