Комплекс касарни 17. пука Дринске дивизије у Ваљеву Фото: Лична архива
Прошао је још један Васкрс без историјског драгуља, Комплекса касарни Петог, односно 17. пука Дринске дивизије, „Војвода Живојин Мишић” у Ваљеву, на Илиџи, најстаријег комплекса касарни (из 1885. године), који је агресивно ликвидиран пред налетом профита, на стогодишњицу победе у Првом светском рату.
Прва и највећа резервна војна болница у време Првог светског рата, место страдања и умирања, са гробницама ратника и тифусара, у кругу и око круга поменутог комплекса, за потомке славних предака је свето место, које се поштује и не користи се у сврху која нема историјску намену.
Ово стратиште натопљено честитом српском крвљу ратника, сведок времена и место значајно и за Србију и за целокупну светску историју, наш „ваљевски Газиместан”, безусловно се мора заштитити и корак по корак треба приступити ревитализацији комплекса, претворити га у меморијални центар, музеј ослободилачких ратова Србије 1912–1918. године, да тако заувек остане сведок најславније српске историје.
Лечећи рањенике у овом комплексу, пред Васкрс, 3. априла 1915. године, упокојила се и чувена сликарка, болничарка Надежда Петровић, свестрана и храбра личност, посебно одана својој Србији, украшена најлепшим врлинама. И ова, 107. годишњица упокојења велике Надежде, обележена је парастосом у препуној Цркви Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву.
Генерацијама које су данас живе захваљујући подвизима јунака попут војника 17. пука Дринске дивизије, остаје да никад не дозволимо заборав, већ да на све начине и на овом месту негујемо сећање на славне претке који су за нас и наше потомке страдали како бисмо ми уживали у слободи.
И ове године обележена је слава победоносног 17. пука Дринске дивизије у Ваљеву Св. мученици у Евгенији, „као дан прогласа Краљевине Србије 1882. године”, уз сећање на оне који су део најславније прошлости нашег народа и отаџбине. Покушавамо да оживимо дух славних предака у граду на Колубари и подсетимо на храброст нашег народа и жртву коју је поднео на олтар слободе.
Мила Параментић,
Ваљево
