СРНА, 12.6.2018, Јасеновац: Лаж као нож и метак

Споменик арх. Богдана Богдановића у логору Јасеновац Фото: Политика

Идеја неких од ревизиониста да Хрватска треба да предухитри српску страну и прва сними филм о Јасеновцу како би предочила „праву истину“ није никаква празна пријетња.

ЗАГРЕБ, 12. ЈУНА /СРНА/ – Бројни десничарски и конзервативни портали у Хрватској настављају офанзиву на историјску истину о концентрационом логору Јасеновац, уз сталне покушаје да се жртве сведу на миноран број, а Јасеновац покаже као стратиште „хрватских домољуба“, које су убили партизани.

Ни осуде из свијета, из српске и јеврејске заједнице, али ни све чешћи извјештаји европских медији о усташизацији Хрватске нису зауставили свакодневну бјесомучну кампању за ревизију историје и негацију свих досадашњих релевантних научних радова о усташкој Независној Држави Хрватској /НДХ/.

Коментари ових /читаних/ портала нон-стоп говоре о „сатанизацији Хрвата“, о „покушају“ да се дешавања у НДХ назову геноцидом, а „Хрвати буду стални главни кривци“.

Оне који настоје да очувају истину о ужасима у Јасеновцу и осталим стратиштима усташке државе новинари ових медија називају „чопорима бијесних паса који скачу на задње ноге“ /портал „Признајем“/.

Ти портали славе гостовање аматерског истраживача Јасеновца Игора Вукића, који је изазвао скандал на ХРТ-у причом о томе да су Јевреји, заправо, били заштићени у том концентрационом логору, а да су прави злотвори били партизани који су у Јасеновац донијели – тифус?!

Након ове емисије, врх ХРТ-а се извинио гледаоцима, али бројни десничари и даље сматрају да је Вукић „борац за хрватску истину“.

Хиљаде историјских радова о концентрационом логору Јасеновац, у коме су систематски, најчешће хладним оружјем, убијани Срби свих животних доби, Јевреји, Роми и антифашисти других нација, за ове портале су „болесне лажи које трају више од 50 година“.

Према овим порталима, приче о жртвама усташа, рачунајући и многобројне јаме у које су широм НДХ бацани махом Срби, само су „болесне лажи које нагризају хрватско национално биће попут канцера“.

Међу, како се наводи, ријетке хрватске интелектуалце који су износили хрватску истину, десничарски медији убрајају првог хрватског предсједника Фрању Туђмана, кардинала Фрању Кухарића, Анту Бруну Бушића, Љубу Бобана и друге познате припаднике екстремне хрватске деснице, која је имала везе у усташким организацијама.

Удар десничара на концентрациони логор Јасеновац – удар је на најпознатији симбол ужаса усташког режима, који се ничим не може сакрити.

Десничари и историјски ревизионисти настоје да релативизацијом истине, у чему им својом неодлучношћу помаже и врх власти у Хрватској, али и многи опозициони политичари, наставе са прањем биографија усташких кољача и злочинаца.

Уосталом, зар настојање да се изборни систем Хрватске измијени тако да мањинама /читај преосталим Србима/ буде ускраћено право да бирају владу и одлучују о буџету земље не говори о покушају десничара и симпатизера НДХ да садашњост и прошлост сведу у исту раван – у лик умивеног усташе, који није није џелат, већ „жртва“ оних које је убијао.

Не постоји у Европи, сем данашње Хрватске, земља у којој толики број медија и релевантних политичара брани нацистичку творевину која је вршила геноцид над властитим становништвом.

Отуда, идеја неких од ревизиониста да Хрватска треба да предухитри српску страну и прва сними филм о Јасеновцу како би предочила „праву истину“ није никаква празна пријетња.

Историја говори да усташе и њихове симпатизере треба схватити веома озбиљно. И Анте Павелић и његови људи изгледали су као индоктринисана криминална банда прије него што су преузели власт и добили оно што им је недостајало – потпуну моћ.

Данас, ваљда, нови Јасеновац и јаме са покланим људима вишу нису могући, али негирање да су уопште постојали, боли колико и метак или нож.

Ненад ТАДИЋ