Вечерње новости, 3.1.2015, Василије Крестић: Које су замке европског пута

Академик Василије Крестић о преговорима са Бриселом, уценама око Косова, НАТО, Русији, односима са Хрватском, Војводини…

Академик Василије Крестић Фото: Вечерње новости

 

ЗА мене је непојмљиво онако славодобитно, свечарско и хвалоспевно обележавање почетка преговора са ЕУ, утолико пре што поглавље 35, како чујемо, има „пуно различитих замки“. Из досадашњих јавних расправа успео сам да схватим да нико не зна, или неће да призна да зна, шта се крије иза услова који захтева „потписивање правно обавезујућег уговора између Србије и Косова“. Ако је то признавање независности Косова, зар томе треба да се радујемо и да почетак преговора са ЕУ проглашавамо за велики успех и за револуционаран догађај.

Академик Василије Крестић овим речима коментарише догађај који је, по многим, обележио не само протеклу годину, него и шири историјски период.

По њему, међутим, прошле године догодило се нешто много значајније:

– По мени, протеклу годину обележила је смена руководећег тима САНУ – каже Крестић у разговору за „Новости“.

Упрво је нови председник САНУ Владимир Костић у једном моменту узбуркао јавност изјавом да се народу мора рећи истина о Косову?

Да ли је тај догађај важан колико и отварање преговарачких поглавља, с обзиром на то да се САНУ никада није тако јасно одредила према Косову?

– Оба догађаја која помињете изазвала су већу буру него што заслужују. Очигледно је то некоме било потребно.

 

„БОЛОЊА“ УНАЗАДИЛА ШКОЛСТВО

ПРОВЕЛИ сте на Универзитету више од четири деценије. Како оцењујете квалитет образовања? Да ли је оно кадро да изнедри људе какви су нам потребни у борби с кризом у готово свим друштвеним сегментима?

 

– Већ дуго година, готово две деценије, нисам у настави, али будно пратим збивања посебно на мом Филозофском факултету, на којем стање и односи међу наставницима нису такви да се њима можемо похвалити. Мислим да су болоњски принципи, за које смо се недовољно промишљено определили, уназадили наше универзитете, да су снизили нивое наставе и знања. Опоравак неће бити ни брз ни лак.

 

По свему судећи, коначан пријем у ЕУ подразумеваће да Косово „мењамо“ за Европу. Да ли треба пристати на све услове који се пред нас стављају?

– Страх ме је да ће то бити исход свих досадашњих преговора и договора који се воде у Бриселу.

Председник Николић сматра да САНУ треба да се огласи поводом преговора са ЕУ, односно, поглавља 35 и замки које се у њему крију, а тичу се Косова. Да ли Академија треба да буде више укључена у решавање оваквих питања?

– Увек сам се залагао за то да САНУ треба и мора својим научним сазнањима и научним резултатима да послужи националним и државним интересима. Радује ме што председник Николић има поверење у САНУ. Међутим, нисам сигуран да у овом случају, кад су преговори далако одмакли, САНУ може напречац бити укључена у преговоре без подробног увида у све досадашње фазе договарања, без увида у сву досадашњу документацију бриселских одлука.

Бојим се да би за САНУ било неозбиљно и неодговорно да уђе у посао који је, без њеног учешћа, далеко одмакао. Мислим да би САНУ у овој фази разговора била од мале користи, али да би на себе преузела велику, можда чак и историјску одговорност.

Били сте врло незадовољни претходним руководством Академије, тврдили сте да води антисрпску политику. Да ли се нешто променило доласком нових људи на чело САНУ?

– Не само да сам био незадовољан претходним руководством САНУ, већ сам и многим доказима показао и доказао да је оно водило антисрпску политику. Иако је ново руководство тек неколико месеци на челу САНУ, оно је показало да је у свим подручјима којима се бави Академија иницијативније, предуземљивије и неупоредиво радније од претходног. У неколико наврата оно се и јавно огласило онако како доликује САНУ. То се десило у случају Сребренице, око питања пријема Косова у Унеско и неким другим случајевима. Надам се да ће ново руководство Академије вратити углед установи који је претходно руководство урушило.

Улазак у ЕУ, по свему судећи, подразумева и улазак у НАТО? Да ли је то прихватљиво?

– Што се мене тиче, нисам сигуран да ћемо се усрећити чак и ако уђемо у ЕУ. Што се тиче уласка у НАТО, верујем да ће о томе имати прилике народ да се изјасни на референдуму, а ако се то деси, Србија сигурно неће ући у тај савез.

Како оцењујете тренутне односе Србије и Русије? Да ли су они довољно добри и чврсти или би ту требало нешто мењати, побољшати?

– Русија је само током ове године конкретним потезима, у случају Сребренице и пријема Косова у Унеско, показала да је спремна да стане иза нас кад нам је њена помоћ потребна. За похвалу је то што се наша влада опире сваком наметању санкција Русији. Надајмо се да ће у томе истрајати. Са таквом, нама пријатељском а моћном и богатом земљом, каква је Русија, све односе треба непрестано на свим пољима проширивати и учвршћивати.

Као врсни познавалац односа Србије и Хрватске, како оцењујете односе између те две државе?

– Ти односи нису добри и неће бити добри све донде док Србија са том, нама суседном земљом не успостави у свим областима живота строге принципе реципроцитета. Према томе, нигде не смемо попуштати више него што попушта Хрватска, али нигде не смемо давати ни више ни мање него што даје Хрватска. У свему мора бити успостављена политика паритета.

СПОРТСКИ УСПЕСИ

 

КРЕСТИЋ је 34 године члан САНУ, био је дугогодишњи професор Филозофског факултета, у свом научном опусу бавио се историјом односа Срба и Хрвата и важи за једног од најбољих познавалаца компликованих односа између ове две државе. Писао је о југословенској идеји, а посебно је изучавао политичку историју, историју друштва и друштвених покрета, као и културну историју. Из тих области написао је бројне монографије, студије, чланке, расправе, есеје…

 

ПРЕ него што се посветио науци, Крестић је био активан одбојкаш, наступао је за Партизан где је био члан првих послератних шампионских генерација београдских црно-белих, а потом и за суботички Спартак. Био је и репрезентативац Југославије.

Ви сте аутохтони Војвођанин. Како видите ситуацију у тој покрајини?

– Онима којима је стало да дестабилизују Србију, а таквих, нажалост, има и у земљи и изван ње, користили су, и данас користе, и сутра ће користити Војводину као област на коју имају претензије, да је дестабилизују и да је отргну од Србије. Иако је српско становништво у Војводини најбројније, њихове политичке странке међусобно су најавише и најјаче сукобљене. Оне немају јединствен став о нужности очувања територијалног интегритета Србије. Некима од тих странака важнији су партијски и лични од националних и државних интереса. То је доказ наше политичке незрелости, а Војводина је због тога веома рањива. Рањива је и зато што још нису превазиђене разлике између староседелаца и колониста, али и зато што управљачи наше земље нису у стању да схвате све специфичности наше северне покрајине, па и да пронађу начине како њоме на најбољи начин треба управљати.

Колика је снага војвођанског сепаратизма?

– Војвођански сепаратисти нису бројни и сами за себе не представљају респектабилну снагу, али треба знати да они нису усамљени, да су иза њих увек стајали Загреб и Будимпешта, који често и не скривају своје претензије на ту нашу плодну равницу. Уз то, и неке од великих сила, које нам нису наклоњене, ако буду желеле у неком тренутку да дестабилизују Србију, или да је нечим уцењују, наћи ће партнере у војвођанским сепаратистима. Због тога они нису безазлени и нису за потцењивање.

Колика је реално опасност од мађарских фашистичких странака које своје огранке имају у Војводини?

– То што поједине мађарске фашистичке странке имају своје огранке на територији Војводине доказ је њихових агресивних тежњи, њихове намере да се домогну јужног краја Војводине, који су изгубили Тријанонским уговором, али и слабости наше државе која им дозвољава да вршљају по нашој земљи. Ако се том вршљању не стане благовремено на пут, може доћи и до нежељених последица.

Љиљана БЕГЕНИШИЋ