Вести, 3.11.2021, Твртка I отимају Србима

Херцег Нови: Стефан Твртко I Котроманић, основач града Фото: Општина Херцег Нови

Кад је пре седам месеци изабрана за градоначелницу Сарајева, политички противници Бењамине Карић листом су поручивали да она није дорасла тако важној функцији, а она се није трудила да их демантује. Напротив. Са две иницијативе у протеклих месец дана додатно је потврдила те наводе.

О скандалозној иницијативи за подизање споменика на Казанима на којем не би било написано ни ко је жртва, ни ко је злочинац наш лист је већ писао. И поред противљења неодређеном тексту на спомен-плочи, чак и међу сарајевским партијама, Карићева није одустала, па је у локалној скупштини усвојен њен предлог да споменик у част неколико стотина српских жртава у злогласној јами практично не говори ништа. Истовремено, Карићева је покренула и другу иницијативу – да у Сарајеву наредне године буде изливен споменик босанском краљу Твртку Котроманићу.

– На данашњи дан, 1377. године, у Милима код Високог, босански бан Твртко I Котроманић је крунисан за краља Босне. Град Сарајево за 2022. годину планира подизање споменика који има за циљ обележити владавину, најпре бана, а затим краља Босне – краља Твртка I Котроманића – написала је градоначелница Сарајева на друштвеним мрежама на годишњицу крунисања краља Твртка.

И ништа ту не би било чудно да постоји било какав релевантан историјски извор из којег је јасно да је Твртко крунисан недалеко од Високог. Међутим, већина доступних историјских списа говори другачије.

Изворни подаци о крунисању Твртка су малобројни, па се историчари позивају на наводе дубровачког писца Мавра Орбинија који три века касније пише да је чувеног босанског владара крунисао митрополит “самостана” у Милешеви. Истовремено, и сам Твртко у повељи Дубровчанима коју је писао 1378. године наводи да је „пошао у српску земљу и тамо био крунисан“. Имајући у виду да место Миле код Високог никако не може бити у тадашњој „српској земљи“, закључак је јасан.

Политиколози у свему виде само наставак тренда који постоји још од почетка деведесетих кад је у БиХ ојачан наратив о стварању бошњачке или босанске нације. Један од првих корака у том правцу била је одлука о промени имена народа, па су муслимани постали Бошњаци. Ипак, у тим политичким оквирима често долази до нејасноћа.

– Најбољи доказ и коначна реч у тој дебати је био попис 2013. године, када смо видели да Босанци дословно не постоје. Постоје Срби, Хрвати, Бошњаци и остали – каже за “Вести” политиколог Војислав Савић.

 
Апсурд

Савић истиче да је већина народа који су из бивше Југославије изашли са више идентитета него што су унели у њу морâла. После распада те земље се на неки начин дистанцирају од Срба, настоје да префарбају симболе и пресвуку националне хероје како би сами себи и свом народу објаснили да је тај идентитет толико различит да представља довољан услов за тражење самосталности.

– Тај процес траје и дан-данас, а инсистирање на Твртку као симболу данашњег “босанства” је апсурдно и бесмислено. Босанство које данас можемо видети нема никакве везе с историјским паралелама везаним за Босну и представља искључиво бошњачки плашт како би целу БиХ приграбили себи – оцењује Савић.

 
Подсмех

Имајући у виду да је Карићева иницијативу за подизање споменика краљу Твртку изнела на друштвеним мрежама на тим платформама, очекивано, стигло је и највише одговора. Иницијатива је код многих изазвала подсмех.

– Сви се радујемо. Споменик краљу који се заклињао у првомученика Христовог Стефана, имао љиљане као симбол Богородице, писао на српском и био краљ Срба. Супер, сви подржавамо – гласи један од коментара.

М. Обрадовић – Вести