Kosovo Online, 20. 5. 2024, Грајф: Резолуција о Сребреници опасан преседан, забрињава тренд политизације историјских трагедија

Гидеон Грајф Фото: Вечерње новости, В. Данилов

Израелски историчар и стручњак за холокауст и ратне злочине Гидеон Грајф у интервјуу за Косово онлајн уочи заседања Генералне скупштине УН о резолуцији о Сребреници оценио је да је дубоко забрињавајући тренд политизације историјских трагедија и да би изгласавање овог документа био опасан преседан који не би подстакао на помирење и мир, већ произвео последице и то не само по регионалну безбедност Западног Балкана.

„Штавише, отварање врата резолуцијама ове природе поставља опасан преседан који би заиста могао довести до пролиферације сличних резолуција усмерених на различите сукобе широм света. Ово би могло додатно политизовати историјске трагедије и ометати напоре ка истинском помирењу и разумевању“, истиче Грајф који је био и председник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у Сребреничкој регији у периоду 1992. до 1995. године.

Подривање интегритета УН

У којој мери ће закулисне радње и притисци на мале државе утицати на исход гласања о резолуцији у Генералној скупштини?

Заиста је забрињавајуће да закулисне радње и притисци на одређене чланице УН могу утицати на процес доношења одлука и гласања у Генералној скупштини. Такав неприкладан утицај подрива интегритет процеса одлучивања и угрожава објективност коначног исхода. Зато је од суштинског значаја да се одлуке ове величине доносе на основу чињеничних доказа, темељне анализе и разматрања ширих импликација на регионалну стабилност и међународне односе. Сваки покушај да се изврши неприкладан притисак или манипулише процесом доношења одлука подрива принципе транспарентности, правичности и поштовања права суверених нација да доносе независне пресуде.

Да ли је то и могуће?

Морају се уложити напори да се осигура да процес доношења одлука остане слободан од спољног утицаја и да све државе чланице имају прилику да изразе своје перспективе и забринутости отворено и без страха од одмазде или принуде. На крају крајева, кредибилитет и легитимитет одлука Генералне скупштине зависе од интегритета процеса и посвећености поштовању принципа правде, непристрасности и поштовања међународног права.

Пандорина кутија

Плашите ли се да би ова резолуција могла да отвори Пандорину кутију сличних оптужби у другим деловима света?

Апсолутно. Као неко дубоко посвећен спречавању злочина и промовисању мира, заиста сам забринут због потенцијалних последица ове резолуције на глобалну стабилност и унапређење помирења и разумевања међу народима.

Постоји истинска забринутост да би усвајање такве резолуције заиста могло да отвори Пандорину кутију сличних оптужби у другим деловима света. Означавање читаве етничке групе као геноцидне на основу спорних историјских догађаја поставља опасан преседан који би потенцијално могао бити искоришћен у политичке сврхе у различитим сукобима широм света.

Успостављањем преседана у којем су читаве нације оклеветане и означене као геноцидне, ризикујемо даље политизовање историјских трагедија и одржавање подела и непријатељстава. Ово би могло поткопати напоре ка помирењу и изградњи мира не само у региону Балкана већ и у другим регионима који се боре са наслеђем прошлих сукоба. Штавише, такве резолуције имају потенцијал да погоршају постојеће тензије и подстакну нове сукобе, што на крају доведи до даље људске патње и губитака. Императив је да питањима историјске одговорности приступамо са опрезом, објективношћу и посвећеношћу истини и правди, а не да прибегавамо поједностављеним причама које изазивају поделе.

Због чега се инсистира на изгласавању овакве резолуције? Постоји ли скривени циљ?

Инсистирање на означавању српског народа као геноцидног у контексту Сребренице одражава дубоко забрињавајући тренд политизације историјских трагедија за различите агенде.

Крајњи или скривени циљ иза оваквог инсистирања може варирати, али често укључује геополитичке интересе, домаће политичке обзире и покушаје обликовања историјских наратива за стратешку предност.

Битно је препознати да су сукоби попут оног у Босни и Херцеговини били вишеструки, укључивали су више актера и злочине које су починиле различите стране. Фокусирањем само на један аспект и приписивањем колективне кривице читавој етничкој групи, игноришу се нијансе и сложеност сукоба, што на крају може ометати истинско помирење и напоре за изградњу мира.

Штавише, такво инсистирање може да подстакне огорченост и продуби поделе, одржавајући циклусе сукоба уместо да промовише разумевање и исцељење. Уместо приписивања кривице и продубљивања притужби, напоре треба усмерити ка неговању дијалога, признавању патње свих жртава и раду ка заједничкој будућности заснованој на међусобном поштовању и разумевању.

Непристрасни извори

Зашто међународна јавност, укључујући и земље коспонзоре, приликом доношења одлуке није желела да консултује Извештај који сте сачинили о догађајима у Сребреници?

Забрињавајуће је да одређене стране могу одлучити да превиде или занемаре свеобухватне извештаје у процесима доношења одлука, посебно у контексту осетљивих и сложених историјских догађаја. Процес доношења одлука у вези са резолуцијама или радњама у вези са догађајима као што је Сребреница би у идеалном случају требао укључивати темељно испитивање свих доступних доказа и извештаја, укључујући и оне из веродостојних и непристрасних извора. Игнорисање или одбацивање таквих извештаја не само да подрива трагање за истином, већ и ризикује да се одразне на нове неспоразуме и поделе.

Шта је по Вама кључан проблем када је реч о трагичним догађајима у Сребреници?

Кључно је контекстуализовати догађаје у Сребреници у оквиру ширег босанског рата, у којем су злочини почињени од стране више страна током неколико година. Колико год да су догађаји у Сребреници били трагични, они се морају схватити у ширим оквирима сукоба, где су све стране претрпеле губитке и чиниле злочине. У закључку, иако признајем страдање свих жртава рата у БиХ, верујем да је резолуција којом се једна етничка група издваја као геноцидна контрапродуктивна и да би могла подстаћи даље тензије и поделе.

Ипак, предлагачи резолуције се позивају на правоснажне пресуде МКСЈ у којима је децидно наведено да је у Сребреници почињен геноцид. Коме веровати, судским пресудама или историчарима?

Као стручњак за холокауст и ратне злочине, чврсто верујем да је у питањима историјске анализе кључно ослонити се на процене и налазе историчара и стручњака из ове области.

Иако судске пресуде имају важну функцију у спровођењу правде у оквиру правног оквира, оне нису увек способне да пруже свеобухватно и нијансирано разумевање историјских догађаја. То је посао историчара и стручњака. У питањима историјског тумачења, историчари и стручњаци су ти који дају најпоузданије и најсвеобухватније увиде. Историчари, укључујући мене и групу међународних експерата, спровели су опсежна истраживања и анализе догађаја у Сребреници, ослањајући се на широк спектар извора и методологија. Наш колективни закључак је недвосмислен: геноцид се није догодио у Сребреници.

Укидање РС и тужба Косова

Колико би доношење резолуције било кључан аргумент за укидање Републике Српске?

Таква одлука Генералне скупштине УН би несумњиво подстакла тензије и поделе у региону, што би потенцијално довело до даље нестабилности и сукоба. Док је питање статуса Републике Српске сложено и вишеструко, усвајање резолуције којом се српски народ проглашава геноцидним могло би послужити као катализатор за оне који се залажу за укидање Републике Српске.

Последице такве резолуције превазилазе њене непосредне импликације, јер би могла да охрабри националистичка осећања и погорша постојеће незадовољство међу различитим етничким групама. Ово би, заузврат, могло поново запалити узавреле тензије и поткопати крхки мир и стабилност који су мукотрпно грађени у региону од потписивања Дејтонско-париског мировног споразума.

Може ли доношење резолуције о Сребреници бити „ветар у леђа“ косовским званичницима да покрену тужбу против Србије јер тврде да је Србија извршила геноцид над Албанцима 1998. и 1999. године?

Доношење резолуције о Сребреници би заиста могло дати замах косовским званичницима да покрену судски поступак против Србије у вези са догађајима из 1998. и 1999.

Ова потенцијална ескалација у правним поступцима је дубоко забрињавајућа, јер би могла да погорша постојеће тензије и додатно заоштри односе између две стране. Штавише, такве акције имају потенцијал да поново подстакну историјске оптужбе и продуже циклусе сукоба и анимозитета.

Као неко ко је био сведок разорних последица рата и геноцида, дубоко сам забринут због могућности даљих правних конфронтација које би могле да дестабилизују регион и ометају напоре ка помирењу и изградњи мира. Од суштинског је значаја да све стране покажу уздржаност и дају приоритет дијалогу и дипломатији како би се спорна питања и сукоби решили мирним путем. Правним поступцима треба приступати са опрезом и не би требало да служе као средство за продубљивање подела или одржавање циклуса насиља. Уместо тога, требало би уложити заједничке напоре да се подстакне разумевање, помирење и међусобно поштовање међу свим заједницама у региону.

Део јавности је напао Ваш извештај тврдећи да не даје објективну слику и да заташкава злочин. Како им одговарате?

Ко је нападао закључке наше комисије вероватно није прочитао наш извештај, а вероватно се није ни потрудио да се удуби у текст који смо мукотрпно писали око две године.

Предочићу само неке од јасних закључака из коначног извештаја наводећи и број страна из коначног извештаја где се веома лако могу пронаћи сви одоговори.

Комисија у свом коначном извештају недвосмислено осуђује убице и позива на њихово кажњавање у пуној мери закона (стр. 1290). Комисија изражава дубоко жаљење због невиних жртава које су убијене у инциденту. Комисија у свом извештају позива народе тог подручја који су у дуготрајним сукобима да пронађу златни пут помирења и мира (стр. 1293). Комисија изражава дубоко жаљење због невиних жртава које су убијене у инциденту. Комисија у извештају експлицитно и недвосмислено, црно на бело, позива народе тог подручја, који су годинама у сукобу, да дођу до разумевања, преговора и помирења (стр. 1293). Комисија позива народе региона да пронађу златни пут ка миру, помирењу и неговању пријатељских односа (ibid).

Овај изричит позив долази након што комисија одлучно констатује да је у Сребреници почињен тежак злочин и да његови починиоци морају бити строго кажњени. Комисија најоштрије осуђује злочин почињен у Сребреници (стр. 1290). Из тога произилази да једна од тврдњи упућених комисији, према којој комисија покушава да заташка злочин и његове извршиоце, нема основа у стварности.