Ефраим Зуроф: Није било геноцида у Сребреници, геноцид је био у НДХ и то много више над Србима него над Јеврејима Фото: Arikb CC BY-SA 3.0
Један од највећих светских стручњака за Холокауст, директор Центра „Симон Визентал“ др Ефраим Зуроф у разговору за Косово онлајн оценио је да ће евентуално изгласавање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН бити искључиво политичка одлука која се не базира на чињеницама и да би такав документ веома брзо могао да произведе читав низ нових одлука, чиме би и сам термин геноцида изгубио свој смисао.
“Реч је о веома лошој одлуци која ће водити у читав низ других, сличних одлука. И то је веома лоше. Верујте ми, уколико ова резолуција прође, у питању су недеље или месеци, и друге државе ће учинити исто. На овај начин се непотребно стварају нове кризе за описивање догађаја који нису геноцид. Уколико Генерална скупштина УН изгласа резолуцију о Сребреници тај термин ће изгубити свој смисао и постаће безначајан, а то је лоше”, нагласио је Зуроф.
Он истиче да је питање геноцида јасно дефинисано и да је апсурдно тврдити да се у Сребреници догодио геноцид.
„Ово је питање којим треба да се баве историчари. Рафаел Лемкин је први дао тачну дефиницију геноцида и по њој су оптужбе да је у Сребреници почињен геноцид апослутно апсурдне“, истиче Зуроф.
Упитан шта очекује од предстојеће дебате и гласања у Генералној скупштини УН о резолуцији о Сребреници, др Зуроф истиче да ће то бити политичка, а не одлука базирана на историјским чињеницама.
“Не мислим да је Генерална скупштина Уједињених нација квалификована да донесе резолуцију о историјским питањима. Генерална скупштина није скуп историчара, то је скуп политичара који представљају земље и њихове политичке интересе. И зато је у и ствари, свака резолуција коју они донесу у суштини апсолутно бесмислена”, наглашава Зуроф.
Према његовим речима изгласавање овог документа отворило би Пандорину кутију за сличне догађаје у свету. Као први пример наводи да би управо Израел могао да буде следећа држава која би била оптужена за геноцид.
“Не постоје разлози, основе да нас оптуже за геноцид, као и када је реч о другим земљама, али пресудиће политички разлози непријатеља и са таквом оптужбом ће се отићи у Генералну скупштину УН. У Генералној скупштини је блок од 50 муслиманских држава и оне ће гласати за муслимане. Они неће гласати ни за истину, ни за историју, већ за муслимане. И шта добијамо тиме када сте у заостатку са 50 гласова. Налазите се у немогућој ситуацији. Дакле, цела та прича је апсолутно сулуда”, истиче Зуроф.
На питање колико је извесно да би на овај начин Срби могли да буду проглашени за геноцидан народ, Зуроф истиче да ма колико такав закључак деловао апсурдно, та опасност је реална.
“Проблем је што резолуција о Сребреници није базирана на озбиљним анализима оних који су квалификовани да то ураде. Ово је питање за историчаре, а не за политичаре”, наглашава Зуроф.
Коментаришући то што је уз Немачку, Руанда један од главних кооспонзора, Зуроф каже да је свестан разлога због којих је то учинила и да су они превасходно политички везани за тренутну ситуацију у овој земљи, али и суседном Конгу.
“Предложио сам да разговарам са председником Руанде Полом Кагаме зато што га знам, знам га и из Руанде и из Израела, и надао сам се да ћу моћи да променим њихову одлуку. Али, испоставило се да су у њиховој одлуци пресудили политички разлози. Најпре, у суседном Конгу се налази много оних који су 1994. починили геноцид и и даље сањају да заврше тај посао и побију све Тутсе. Друго, у Руанди се прави велики меморијални музеј посвећен овом геноциду у који су укључени и неки људи са стране, који су повезани са организацијама и људима из Сребренице. Они су ти који су натерали Руанду да постане коспонзор резолуције. Да смо сазнали на време да је Руанда укључена у овај процес можда смо могли да их уверимо да то не учине”, каже Зуроф.
Он је оценио да је случај Руанде само један од многих у којима су мале државе приморане да следе политике великих сила.
“Да разјаснимо ствари. Ово није начин да се оцењује историја. То је политичка одлука у вези са историјом. А, све политичке одлуке се доносе због политичких интереса. Велике земље могу претити и утицати на мале земље и то и чине без обзира што те државе немају апослутно појма где је Сребреници. Могу да мисле да је на Арктику. На крају, најмоћније силе могу искористити свој утицај у овим темама без обзира на то шта су историјске чињенице, да ли је то уопште случај геноцида. А сви знамо да то није био случај геноцида. Па како онда можете да га прогласите за геноцид ако су српске трупе дозволиле 25.000 људи да иду кућама. Нису их ни дирнули”, истиче Зуроф.
Упитан да ли би ова резолуција могла да допринесе укидању Републике Српске, Зуроф каже да је кључан проблем то што је њен предлог у потпуности супротан Дејтонском споразуму.
“Република Српска је легални ентитет БиХ, а чињеница је да је босански муслимани и Хрвати из Федерације БиХ баш и не воле. Дејтонски споразум је донео релативан мир у региону због чега је веома важно да га се сви придржавају. Предложена резолуција о Сребреници је у потпуности у супротности са тим споразумом зато што је нису договориле све три стране. То је само по себи кршење Дејтонског споразума који може да произведе озбиљне проблеме”, закључује Зуроф.
