KoSSev, 7. 1. 2024, Коха за Љевишку да је дарданског порекла; Реаговали В. Дечани: Погрешно представљање историје

Призрен: Богородица Љевишка Фото: KoSSev

У дану када православни верници прослављају Божић, на порталу приштинске Кохе освануо је текст у којем се наводи да је црква Богородице Љевишке наводно подигнута на „темељима паганског дарданског светилишта“, а не у српско или византијско време.

„Погрешно представљање историје“ – реаговао је манастир Високи Дечани, наводећи да не постоје конкретни писани докази „о било каквим дарданским етничким црквама“. Прецизирају да је касноисточноримска, византијска црква подигнута у част Богородице Милостиве у 11. веку, а да је потом у 14. веку реконструисана од стране краља Стефана Милутина.

Приштинска Коха објавила је данас текст насловљен „Црква Свете Петке у Призрену, универзална културна баштина Косова“ аутора Агона Резје (Agon Rrezja) за којег се наводи да је средњовековни истраживач, докторант на Универзитету у Загребу.

Овај аутор тврди да црква није подигнута у српско или византијско време, већ је повезује са Дарданцима.

„Била је старија, па се у проучавању њених темеља на основу археолошких налаза испоставља да је ова црква подигнута на темељима паганског дарданског светилишта“, наводи се у тексту Кохе.

Аутор креће од апостола Павла и ширења хришћанства, као и „прихватање религије од стране Дарданаца“, те изградње цркава коју повезује са Призреном.

Тврди да се Призрен као епископски центар помиње после дугих ослободилачких ратова византијског цара Василија II против Самуила, цара Бугара, којег је победио 1014. године.

Потом је, пише даље Резја, ослободио све поново успостављене епископије са средиштем у Охридској православно-византијској архиепископији, а која се, како наводи, називала и призренска епископија.

У тексту се говори управо о цркви Богородице Љевишке, уз наводе да је реч о седишту епископије која је „развијала верску делатност“ од 5. до 13. века – „када је Косово коначно освојио Стефан Милутин II“.

„А пошто је уништена у византијско-српским ратовима, обновили су је 1307. године архитекте Никола и Астрапа, који потичу из Епирске деспотовине, док је црква посвећена Светој Марији (Богородици Љевишкој) како би створила нови српски идентитет, али је колективно сећање мештана остало на старом називу, Света Петка“, тврди даље Резја.

Аутор потом констатује да се врши „политичка и културна инструментализација цркава на Косову“.

Он помиње мартовски погром 2004. године, односно „паљење цркава“, али уз констатацију да су цркве на Косову „у српским и међународним академским круговима, нажалост, описане као српске“.

„И ова црква је уврштена на посебну листу српских средњовековних споменика под заштитом УНЕСКО-а“, подсећа такође Резја.

Вечерас је уследила реакција манастира Високи Дечани. Констатују да је реч о чланку који погрешно представља историју цркве Пресвете Богородице Љевишке.

„Нажалост, упркос позитивном извештавању о православном хришћанском Божићу на Косову и позитивним божићним честиткама главних косовских политичких лидера, новински портал Коха, некада познат по професионалном новинарству, сада је постао медиј који често објављује једностране, псеудо-историјске текстове који подстичу етничку и верску мржњу, посебно против Српске Православне Цркве“, поручили су.

Из Високих Дечана наводе да је важно напоменути да је црква Богородице Љевишке, првобитно касноисточноримска, византијска црква из 11. века, подигнута у част Богородице Милостиве.

„Дотрајала (црква), реконструисана је у 14. веку од стране српског краља Стефана Милутина, који је додао значајне карактеристике, дајући јој садашњу структуру са пет купола“, навели су.

Из Високих Дечана наводе да је историја цркве добро документована у средњовековној и модерној историјској и уметничкој литератури, са опсежном листом извора који то потврђују.

Током средњег века, додају, црква је служила као главна епархијска црква за православне хришћанске епископе, који су говорили српски језик и били повезани са српском династијом Немањића, која је имала престоницу у Призрену.

Са друге стране, из Високих Дечана подцртавају да не постоје конкретни писани докази „о било каквим дарданским етничким црквама“.

„Дарданија, касније Мезија, које се помињу у римским хришћанским изворима, биле су административне регије Царства и нису повезане искључиво са модерним етничким идентитетима“, додају из овог манастира.

У реакцији наводе и да је црква од потпуне обнове у 14. веку, задржала дизајн краља Милутина, иако је за време османске владавине у 17. веку претворена у џамију.

Тада је „коришћена за муслиманске молитве петком и била позната као Петка џамија (или Црква Свете Петке – Shentje Prempte на албанском). Дакле, овај назив нема везе са првим именом цркве, већ са џамијом“, констатовали су.

Овај верски објекат је поново претворен у цркву после балканских ратова 1912-1913 и ослобођења од османске власти.

„Пронађене су многе фреске са српским натписима и (црква) наставља да функционише као православна црква и историјско седиште српско-православних епископа на Косову“, нагласили су из Високих Дечана.

Констатују да сложена византијска и српска историја ове цркве не оправдава порицање њеног садашњег идентитета као УНЕСКО-ва светска баштина која припада Српској православној цркви, регистрована под историјским именом Пресвета Богородица Љевишка (од њеног старијег грчког имена Елеуса).

Ова црква је извор поноса Призрена и треба да је поштују сви

Са друге стране, наводе да објављивање „историјски пристрасних и некомпетентних текстова који генеришу погрешне информације и негирају идентитет оних који верују у ову свету цркву не само да је дубоко увредљиво, већ и подрива професионално новинарство и подстиче етничку и верску нетрпељивост“.

„Штавише, ова црква је претрпела велика оштећења током масовних нереда косовских Албанаца 2004. године, када су изгредници унели бурад запаљеног катрана, оштетивши средњовековне фреске и црквени звоник“, подсећају из Високих Дечана.

Истовремено наводе да су све остале православне цркве у Призрену спаљене и оскрнављене, а да је већина у међувремену обновљена.

Наводе да је основа сваког демократског друштва поштовање различитих верских и културних идентитета, који у свом универзалном значењу припадају свим народима Косова, Европе и целог света.

„Медији који шире лажне вести и индиректно подстичу етничко насиље и секташтво су штетни по Косово и истичу потребу за дугорочном заштитом српског православног наслеђа у региону“, подцртали су из Високих Дечана.

KoSSev