KruševacGrad.rs, 3. 5. 2016, Научни скуп у Крушевцу „Отворено о Априлском рату 1941.“

27. март и Априлски рат, Крушевац 18. 4. 2016. Фото: Историјски архив Крушевац

У Легату Милића од Мачве, а у организацији Историјског архива Крушевац одржан је научни скуп о Априлском рату 1941. године у Југославији са акцентом на Крушевачки крај, на којем је наступило десетак историчара и истраживача из земље и значајан број слушалаца

Скуп су отворили Крушевљани – Ненад Соколовић, директор Историјског архива и Небојша Ђокић, историчар и истраживач из Београда.

– Априлски рат 1941. је недовољно истражен и представља црну тачку у српској историји. О озбиљном отпору бројних јединица Војске Краљевине Југославије говоре конкретни подаци.

Погинула су 452 немачка војника, а са жртвама у Македонији та бројка прелази 1.000, од којих је око 300 официра. Страдале су тенковске посаде Немачке армије, око 300 тенкиста је изгубило животе и око 1.000 рањено, а 87 посто тенкова је било онеспособљено, као и 186 авиона – истакао је Небојша Ђокић.

Према речима Ђорђа Петковића из Параћина, 12. пешадијски пук „Цар Лазар“ храбро се носио са немачким агресором, као и бројни официри и војници из Крушевачког краја у разним јединицама Краљевске војске, а међу њима и Бранислав Ђекић и Михајло Крсмановић из Бачине. Александра Трајковић из Београда говорила је о цивилно војним односима у Краљевини Југославији, а Игор Ракић из Пирота о демонстарцијама против Тројног пакта 27. марта у Пироту.

Младен Вељковић из Крушевца је анализирао протест Крушевљана од 27. марта против сарадње са Хитлером и навео податак да је у њему учествовало око 2.000 грађана, да су трајале до дубоко у ноћ и да је подржан од Војске. Немци су бомбардовали Крушевац 6. априла, посебно Војно технички завод „Обилићево“, од 12 – 14. априла вођене су борбе са агресором око старе српске престонице, а затим се Војска повукла из града и Немци су ушли у Крушевац.

Огњен Петровић из Крушевца бавио се борбеним дејствима „Аеро пута“ и истакао исказану храброст авијатичара и податак да је девет путничких авиона оштећено и избачено из строја. Вања Узелац са Филозофског факултета у Новом Саду говорио је о уласку мађарских јединица у Бачку и њиховом свечаном дочеку од стране домаћих Мађара.

Миломир Стевић из Крушевца упознао је присутне о учешћу Крушевљана у 47. и 12. пуку „Цар Лазар“, о страдањима наших војника на Бугарској граници и на другим местима у земљи. Из расинских села било је 6 жртава, а заробљеници су послати у логоре и на присилни рад у Немачкој, од којих се већина вратила по завршетку Другог светског рата.

Стрељани родољуби 29. јуна 1943. у Крушевцу нису уписани у матичне књиге, као ни страдалници пре и после тог немачког злочина и обавеза надлежних државних органа је да то учине.

Послати и изложени радови биће штампани у посебном зборнику или у наредном броју часописа „Расински анали“, а организатори су најавили и нове научне скупове у току ове године.

Ж. Миленковић