Курир, 18. 4. 2024, Спомен-табла за незаборав: Први оружани отпор 1941 – у Доњем Добрићу

Проглас команданта Месне команде Лознице оберлајтнанта Тина, 23.4.1941. Фото: Курир, Музеј Јадра

Четири дана после потписивања капитулације Војске Краљевине Југославије, код Крнића колибе у лозничком селу Доњем Добрићу, 21. априла 1941. године, убијен је један немачки потпоручник, док су још два немачка војника рањена.

Био је то први оружани отпор немачком окупатору, али се све до пре неколико година за догађај није много знали ни у лозничком крају, а камоли ван њега. У недељу, 83 године касније у центру села, Град Лозница и Центар за културу „Вук Караџић“ организују свечано постављање спомен-табле као будућег трајног сећање на тај дан.

Обележавање тог датума почело је редовно од пре четири године у Доњем Добрићу полагањем венца на месту где је на нашем тлу пружен први оружани отпор немачком окупатору у Другом светском рату.

О томе се мало знало, мада је о њему још пре тридесетак година писано у књизи „Јадар у прошлости“. Записано је да је тога дана мањи одред немачке пешадије пошао у Добрић да покупи оружје и обави претрес. Група војника, већ поражене Југословенске војске, код Добрића је направила заседу у коју је упало десетак војника који су дошли из суседне Лешнице.

Запуцало се и убијен је један потпоручник, а рањени један потпоручник и наредник. После напада јединица немачке 60. пешадијске дивизије стигла је у село које је у знак одмазде следећег дана спаљено, побијена стока, а немачка артиљерија је сат времена тукла обронке Видојевице.

У Лешници и самом Добрићу је око 70 мушкараца узето за таоце под претњом стрељања ако се понови напад. Два дана касније, 23. априла, објављен је проглас команданта Месне команде Лознице оберлајтнанта Тина, а тај документ налази се у Музеју Јадра.

Како је написано, пуцано је из заседе на неколико немачких војника при чему је „убијен један официр, а тешко рањена два подофицира“. Пише да је као одмазда „за ово кукавичко дело јуче село Доњи Добрић претворено у прах и пепео“. Становништву Лознице прогласом је стављено на знање да ће „ако се испали ма један метак на једног немачког војника или се покуша то учинити“ одмах на тргу бити убијено 50 мушкараца, а „цео град претворен у пепео“.

Наводи се и да ће се „слично поступити ако се установи да становници Лознице врше саботаже или оштећивање постројења немачке војске, а онај код кога се после 26. априла у осам сати увече нађе оружје, па и ловачко, биће проглашен за бунтовника и одмах стрељан“.

Прогласом се цивилима прети одмаздом због немачких жртава скоро пола године пре него што је главнокомандујући окупационих снага у Србији, немачки генерал Франц Беме, издао наредбу да ће за једног погинулог немачког војника бити стрељано 100 заробљеника или талаца, а 50 за једног рањеног.

Наредба комесара Управе општине Лозница, 23.4.1941. Фото: Курир, Музеј Јадра

Лани су полагање венаца организовали одборници ГП ’Смело‘ заједно са мештанима и колегама из неколико странака, а у Музеју Јадра је речено да ће се убудуће 21. април званично обележавати и бити увршћен у календар значајних датума за Лозницу што ће у недељу бити и учињено.

Јадар, познат по славним биткама из Великог рата на Церу и Гучеву, није се није мирио са немачком окупацијом. Четири месеца после пуцњева у Доњем Добрићу Лозница је 31. августа, захваљујући устаницима потпуковника Веселина Мисите, постала прво веће ослобођено место од Немаца у окупираној Европи. Заробљена су 93 немачка војника, а Лозница је слободно дисала 40 дана. Иначе, партизанске јединице су 23. септембра 1944. коначно ослободиле лознички крај.

Т. Илић