Вечерње новости | 19. јун 2015.
Обележје погинулим српским војницима у боју на Брегалници у Другом балканском рату 1913.
ЗАТРТИ трагови споменика српским војницима погинулим у боју на Брегалници у Другом балканском рату, макар делимично и симболично, биће означени 29. јуна ове године, за када је најављено откривање обележја на брду Каленица надомак Штипа, на истоку Македоније, испред остатака давно порушене Спомен-костурнице.
На спомен-плочи, на македонском и српском језику биће исписан текст: „На овом месту 1928. године изграђена је Спомен-костурница у којој су смештени посмртни остаци 6.000 погинулих српских ратника у Брегалничкој бици. Међутим, 1941. године бугарски фашисти су уништили Спомен-костурницу. Нека ова плоча подсећа на све жртве из Другог балканског рата“.
Спомен-плоча биће откривена на основу одлуке Савета општине Штип, од 21. маја ове године, донете на иницијативу и захтев Удружења за заштиту и очување српских споменика у Македонији. Званичну сагласност за постављање спомен-плоче потврдила је и Управа за хидрометеоролошке послове ресорног Министарства за пољопривреду и шумарство Македоније, јер ће обележје бити у кругу садашње Метеоролошке станице, тачно изнад некадашње Спомен-костурнице на брду – Каленица.
ЗАТРТИ СПОМЕНИЦИ
НОВОСТИ су поводом стогодишњице Брегалничке битке пре две године писале о суровој реалности да су сви споменични трагови погинулих војника из тог боја – затрти.
Зато је на дан завршетка војничких операција битке не Брегалници, 1913. на фронту на Овчјем пољу, код Штипа, стогодишњица боја, 9. јула 2013. године, без званичних представника државе Србије, пригодно обележена полагањем венаца и свежег цвећа погинулим и умрлим српским војницима и историјским часом, у меморијалу Спомен-капели Доње Карасларе код Велеса.
То „дислоцирано“ обележавање битке на Брегалници било је принудно, јер меморијалног обележја погинулим ратницима у Другом балканском рату практично није било.
На Брегалници, у Другом балканском рату, вођена је највећа битка између српске и бугарске војске. На српској страни погинуло је око 16.200, а на бугарској више од 25.000 војника.
Мапу у новом прозору и пуној резолуцији са навигацијом можете погледати овде
Спомен-капела са костурницом Каленица код Штипа подигнута је као меморијални споменик где је сахрањено око 6.000 погинулих српских војника у боју на Брегалници, Овчену, Језеву, Калиманском пољу и Рајчином брду током Другог балканског рата 1913. године. Капела са костурницом била је изграђена по пројекту Ивана Мештровића са фрескописом Крсте Хегедушића.
Спомен-капела је била изграђена на узвишењу надомак железничке станице у Штипу, око три километра западно од града. Но, за време Другог светског рата, бугарски окупатори су обележје у потпуности срушили. На том месту, касније, у федеративној Југославији, власти Македоније су 1962. изградили метеоролошку станицу, која и сада постоји. Испод њених основа је костурница за коју су знали само добро упућени. Јер, до сада није постојало било какво обележје, знак, или путоказ тог некадашњег великог војничког меморијалног комплекса.
И у самом граду Штипу, на локацији званој Сењак, такође је била подигнута Спомен-капела са костурницом. И тај меморијални комплекс где су били сахрањени посмртни остаци погинулих српских војника из Другог балканског рата, бугарски фашистички окупатори су током Другог светског рата буквално сравнили са земљом. Касније на тој локацији македонске власти су изградиле тржницу и занатски центар. Кости ратника делимично су прикупљене и „склоњене“ на градско гробље, но, прецизних података о томе – нема. Ни на Сењаку нема никаквог спомен-обележја који би макар подсећао да се ту некада налазио велики комплекс са костурницом палих ратника…
На варошком гробљу у Штипу је била подигнута спомен-капела са костурницом у којој је било сахрањено око 1.300 српских ратника, а покрај ње био је и велики број индивидуалних гробова војника. И та капела је срушена од стране бугарских окупационих снага за време Другог светског рата.