Музеј жртава геноцида у Београду кроз форму визуелног медија пласира историјске чињеница битне за разумевање трагичне судбине српског народа у Независној Држави Хрватској.
Монструозност злочина и број жртава, обавезују нас да сагледамо околности и природу процеса који су до тога довели. Као друштво, дужни смо, према жртвама и према себи, то да урадимо, да би смо као народ могли без илузија даље живети.
У оквиру обнове сећања и подизања свести о овом, за нас важном и тешком наслеђу, снимљен је документарни филм у продукцији Музеја жртава геноцида.
Филм је састављен из два дела. Први говори о генези антисрпске политике у хрватском народу, улози Римокатоличке цркве, стварању и развоју усташке идеологије, државном злочину Независне Државе Хрватске над делом свог становништва, формама и методама злочина учињеног по програму „трећину побити, трећину преселити у Србију, трећину покатоличити и од њих направите Хрвате“.
Други део филма говори о судбини деце до 14 година, акцији Диане Будисављевић, документацији о спашавању деце и сведочењу преживелих логораша…
Филм је настао коришћењем познатог и мање познатог архивског и фотодокументационог материјала.
Аутор филма је др Вељко Ђурић Мишина а реализатор Драган М. Ћирјанић.