N1, Beta, 2. 10. 2024, Стамена Јелић на процесу Тачију: ОВК 1999. у Ораховцу отела мог мужа, никад га нисмо нашли

Ораховац Фото: Вести онлајн

Сведокиња оптужбе Стамена Јелић изјавила је данас на суђењу четворици ратних лидера ОВК у Хагу, да је ОВК, у лето 1999. године у Ораховцу, отела њеног супруга и друге Србе који више никада нису виђени живи.

За ратне злочине над Албанцима, Србима и Ромима у више од 40 притвора ОВК на Косову и у Албанији, 1998-99, оптужени су тадашњи водећи чланови Главног штаба ОВК Хашим Тачи, Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи.

У исказу преко видео везе, сведокиња Јелић (49) описала је како су тројица припадника ОВК, 9. августа 1999, упала у породичну кућу у Ораховцу и одвела њеног супруга Марка (31), пред трогодишњим сином и двогодишњом ћерком.

Двојица отмичара били су у униформама ОВК, а један у цивилу и имали су „19-20 година“, прецизирала је сведокиња. Она је једног отмичара идентификовала по презимену Бугари, рекавши да је живео у околини.

Јелићева је посведочила да њен муж више никада није видјен жив.

„Никада га нисмо пронашли. Највише бисмо волели да знамо шта се десило; да надјемо бар неку кост да га достојанствено сахранимо; да знамо где је да одемо да се исплачемо кад нам је тешко“, рекла је у судници сведокиња.

Према оптужници, Марко Јелић је убијен после отмице, током које су припадници чланове његове породице „подвргли физичком и психичком злостављању“.

„Пошто су ухапсили Марка, војници ОВК су тешко пребили његовог оца, напали његову мајку, малтретирали његову супругу и уништили им и запленили личну имовину“, пише у оптужници.

Јелићева је пред судијама потврдила и да су из њеног комшилука припадници ОВК претходно, у јуну 1999, отели неколико Срба и притворили их у полицијској станици и ватрогасном дому у Ораховцу.

Касније је, по Јелићевој, пронађено само беживотно тело отетог Панте Грковића.

Као одговорног за све те отмице и нестанке ораховачких Срба, сведокиња је означила вођу ОВК у том граду Исмета Тару.

„Моја свекрва је ишла лично код Таре да пријави нестанак сина, то ми је она рекла“, казала је Јелићева.

Она је као тачну прихватила тврдњу Тачијеве одбране да је Тара желео да помогне њеној свекрви да пронађе сина, али да од тога није било ништа.

Сведокиња је, међутим, одбацила сугестију Тачијеве заступнице Нине Таваколи да су отмичари тада могли купити униформе ОВК на улици и да су били бандити из Албаније.

„Ти људи који су одвели мог супруга били су из ОВК, они су били комшије наше“, казала је Јелићева.

Она је потврдила да јој је један од отмичара рекао да је из Албаније и да јој је показао „плаву легитимацију за коју је казао да је добио од Кфора“.

„Ти исти људи који су Марка одвели, дошли су поново неколико дана касније и тражили новац да га врате. Нису били из Албаније, него из Ораховца“, посведочила је Јелићева.

Сведокиња је изјавила да „не зна ништа“ о истрази коју је о отмици Марка Јелића спровео званичник ОЕБС Френк Ледвиџ (Frank Ledvidge), за кога је Марко радио као преводилац.

„Ми смо Кфору пријавили нестанак мог супруга, а Френк нас је извео са Косова у Црну Гору и нико нас више ништа није питао“, казала је Јелићева.

Ледвиџ је на суђењу Тачију и саоптуженима раније дао исказ о отмицама Срба у Ораховцу као сведок оптужбе.

Одговарајући на питања Тачијеве заступнице, Јелићева је негирала пет навода из изјава које је раније дала МУП-у Србије.

Сведокиња је потврдила да су на тим изјавама њени потписи, али је тврдила да неке делове тих изјава није изрекла. Порекла је, између осталог, да је навела имена организатора отмице њеног супруга, која су била записана у изјавама.

Тачијева бранитељка сугерисала је да је МУП Србије „импровизовао“ изјаве сведокиње.

„Ја само хоћу да кажем да ово моје речи нису и ништа друго…Пише ту и да је Тачи дошао у Ораховац, ја се тога не сећам…Мој потпис јесте, али моје речи не“, одговорила је Јелићева.

Заступник жртава у овом поступку Сајмон Лоз (Simon Laws) испитивао је сведокињу о последицама које је губитак мужа оставио на њену породицу.

„Утицао је много. Моја трогодишња ћерка је била много везана за оца. Кад смо напустили Ораховац и отишли у Црну Гору, у Беране, она није причала месец дана. Седела је на једном месту и гледала у једну тачку, ниједну реч није проговорила“, описала је Јелићева.

За себе је рекла да годину дана после супругове отмице „није била ни физички ни психички способна“ за живот.

„Тражила сам помоћ лекара и потрудила сам се тек када ми је рекао да ће ми деца завршити у дому и да неће знати да су брат и сестра“.

Суђење Тачију и саоптуженима биће у Хагу настављено сутра, исказом следећег сведока оптужбе.

Оптужница у 10 тачака терети Тачија (55), Весељија (56), Сељимија (52) и Краснићија (73) за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Наведене злочине, припадници ОВК под командом оптужених починили су, по оптужници, у 42 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999.

У оптужници је идентификовано 75 жртава – 51 српска, 23 албанске и једна ромска.

Шест тачака оптужнице терети Тачија, Весељија, Сељимија и Крансићија за злочине против човечности, а четири тачке за ратне злочине.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.

Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала „противницима“.

Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Сви оптужени изјавили су да нису криви. Они су у притвору у Хагу од хапшења на Косову у новембру 2020. године.