Народна библиотека Стефан Првовенчани, 16.3.2018, Великохрватски талас у Старом Расу

Великохрватски талас у Старом Расу Фото: Народна библиотека Стефан Првовенчани

– Усташка окупација дела Старог Раса, која је трајала само шест месеци, оставила је тешке последице на односе православног и муслиманског живља, које се осећају и данас – Књига бескомпромисно износи податке до којих је аутор дошао током истраживања у 12 архива.

У Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ представљена је књига Независна Држава Хрватска у Србији 1941, аутора Милутина Живковића, доктора историјских наука и истраживача-сарадника Института за српску културу у Лепосавићу.

Монографија обрађује мало познат период владавине усташког режима на подручју Прибоја, Пријепоља, Нове Вароши и Сјенице од априла до септембра 1941. године. Иако историјски краткотрајан, овај период је оставио тешке последице на међунационалне односе у овом делу југозападне Србије.

Осим аутора, о књизи су говорили др Коста Николић, научни саветник у Институту за савремену историју, Небојша Стамболија, истраживач-сарадник истог Института и Душан Бојковић, стручни сарадник у Архиву Југославије. Сви су истакли да протезање НДХ до Старог Раса није био случајан излет, већ део великохрватске идеје настале у 19. веку и геополитичког пројекта Беча названог „Од Алпа до Албаније“.

– Усташком режиму су се приклонили муслимански прваци и становништво, јер су то видели као начин повезивања са сабраћом у БиХ и јер су добили одређене привилегије. Тако је улазак НДХ на ову територију довео до потпуног расцепа између Срба и муслимана, што ће однети на хиљаде живота са обе стране. И то без смисла. Јер, 1945.г ни једни ни други нису остварили своје интересе – рекао је др Милутин Живковић.

Др Коста Николић је истакао да Живковић није учитавао садашњост у прошлост, већ је пустио да о овом трагичном периоду говоре подаци и извори:

– Без компромиса је приступио теми компликованих међунационалних односа три народа – Срба, муслимана и Хрвата. На основу извора пише о усташком режиму, о томе да су га муслимани подржали, као и о осветничким мерама које су уследиле са српске стране. Педантно бележи жртве, без обзира са које су стране и ко је злочине починио – рекао је др Коста Николић.

Душан Бојковић је објаснио развој великохрватске идеје развијане током 19. века, на чијем таласу је усташки режим стигао и до Старог Раса. Он је истакао да Књига „НДХ у Србији 1941.“ попуњава бројне историјске белине и помера границе сазнања о Другом светском рату на подручју Старог Раса.

Небојша Стамболија је нагласио да је монографија написана на основу истраживања у 12 домаћих и страних архива (међу којима су и архиви у Риму, Берлину, Загребу, Сарајеву, Пљевљима), да је поптуно научно опремљена, да има скоро хиљаду фуснота и више од хиљаду имена наведених у индексу.

Аутор Милутин Живковић је рођен и одрастао у Краљеву, а сада живи и бави се научним радом у Београду. Његову прву књигу „НДХ у Србији 1941.“ почетком 2018. године објавило је Друштво историчара Србије „Стојан Новаковић“.