На списку погинулих у нацистичком бомбардовању Београда, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 људи, док неке процјене иду и до скоро 4.000 страдалих.Београд је претрпио непроцјењиву материјалну штету, потпуно је разорено 714, теже оштећено 1.888, а дјелимично оштећено 6.829 зграда
БЕОГРАД, 5. АПРИЛА /СРНА/ – Навршава се 75 година од када је нацистичка Њемачка 6. априла, без објаве рата, бомбардовала Београд, чиме је у Краљевини Југославији почео Други свјетски рат, а тачан број жртава бомбардовања никада није прецизно утврђен.
Прве бомбе у њемачком нападу под називом „Казнена одмазда“ пале су на Београд у 6.30 часова, док је већина становника још спавала, а њемачки бомбардери су истог дана, у четири наврата, разорним и запаљивим бомбама засули град.
Око 16.00 часова из правца Румуније долетјело је тридесетак злогласних бомбардера „штука“, из којих се пуцало по колонама избјеглица, док су панично напуштале разорени град.
Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 људи, док неке процјене иду и до скоро 4.000 страдалих.
Њемачки авиони, који су полијетали са аеродрома из Беча, Граца и Арада, прво су бомбардовали Београд, а потом и Краљево, Ниш и друге градове, а до 17. априла и краја Априлског рата, који је окончан потписивањем капитулације Војске Краљевине Југославије, страдало је више хиљада цивила.
Њемачки бомбардери гађали су насељени дио града, а погођени су Учитељски дом, Каленић пијаца, Жељезничка станица, Главна пошта, земунски аеродром, док је само у склоништу у порти београдске Вазнесењске цркве, у центру града, као и у великом склоништу у Карађорђевом парку који су директно гађани, убијено више стотина људи.
Потпуно је уништена Народна библиотека Србије на Косанчићевом венцу, подигнута 1832. године, једина национална библиотека, која је намјерно нападнута и уништена током Другог свјетског рата.
Готово цијели фонд од 350.000 књига, укључујући средњовијековне списе, непроцјењиве вриједности, нестао је у пожару.
Библиотека је имала и збирке турских рукописа, више од 200 старих штампаних књига од 15. до 17. вијека, старих карата, гравира, умјетничких слика и новина, као и све књиге штампане у Србији и сусједним земљама од 1832. године.
Београд је претрпио непроцјењиву материјалну штету, потпуно је разорено 714, теже оштећено 1.888, а дјелимично оштећено 6.829 зграда.
Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 људи, док неке процјене иду и до скоро 4.000 страдалих.
Бранећи небо над Београдом, пилоти Југословенског краљевског ваздухопловства оборили су 48 њемачких авиона, а погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука, којима се град одужио, са великим закашњењем, тек 1997. године, откривањем споменика на Земунском кеју код хотела „Југославија“.
Њемачки авиони су бомбардовали и Краљево, а у нападу на Ниш 8. априла погинуло је 600 људи.
Тадашња пријестоница Југославије – Београд, поново је нападнута 11. и 12. априла. Напади су трајали и ноћу, а на град је изручено 440 тона бомби.
Према подацима историчара, 6. априла 1941. године страдало је 20.000 становника Краљевине Југославије, а током наредне четири године у борби са њемачким окупаторима страдало је 1,7 милиона људи.
До напада на Краљевину Југославију дошло је након војног преврата и демонстрација 27. марта против Тројног пакта, који је два дана раније склопила тадашња влада Цветковић-Мачек.
Отпор пакту са силама Осовине разљутио је Њемачку, јер је пореметио планове о нападу на Совјетски Савез, па је истог дана, на основу Хитлерове наредбе, у оперативном штабу Њемачке армије донијета одлука, такозвана директива 25, да се, осим Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава.
Команда њемачке Четврте ваздушне флоте разрадила је план напада под називом „Казнена одмазда“, којим је предвиђено и бомбардовање Београда, а операцијом је командовао генерал Александар Лер.
Југославија је капитулирала за 11 дана, а краљ Петар Други Карађорђевић и Влада напустили су земљу три дана раније. Земља је раскомадана и подијељена између Њемачке, Италије, Мађарске и Бугарске, с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.
Седам дана прије него што је окончана инвазија, 10. априла 1941. године, уз подршку Мусолинијеве Италије, проглашена је Независна Држава Хрватска, са усташким вођом Антом Павелићем на челу.
Весна ШУРБАТ