Нова економија, 4. 12. 2024, Србија у Аушвицу успоставља заједничку сталну изложбу посвећену југословенским жртвама нацизма

Немачки логор Аушвиц Фото: Нова економија, Pixabay

Немачки логор Аушвиц Фото: Нова економија, Pixabay

Србија ће заједно са Босном и Херцеговином, Хрватском, Црном Гором, Северном Македонијом и Словенијом успоставити заједничку сталну изложбу у Блоку 17 Државног музеја Аушвиц-Биркенау у Пољској. Изложба ће бити успостављена захваљујући закону о потврђивању споразума о финансирању изложбе који је потписало шест земаља.

У оквиру процеса спровођења обнове бившег југословенског павиљона у Пољској, након одржаних консултација и усаглашавања текста свих страна у координацији Унеска, 25. јануара ове године у Паризу су министри културе шест земаља потписали Споразум о финансирању изложбе.

Како се наводи у једном од докумената које је Влада Србије усвојила, ова иницијатива има за циљ да допринесе промоцији дијалога, мира и помирења у региону, развијајући иновативне и креативне приступе очувању културе сећања.

Изложба у музеју у Пољској биће место сећања на жртве са територије бивше Југославије у концентрационом логору и логору за истребљење Аушвиц.

Године 2014. Државни музеј Аушвиц-Биркенау је признат за један од главних историјских спомен обележја у Европи као једног од најмрачнијих периода у историји човечанства.

Споразумом су се поменутих шест земаља усагласиле да ће заједнички финансирати све неизмирене трошкове имплементације заједничке сталне изложбе који не би били покривени донацијом породице Херман, све будуће трошкове одржавања везане за заједничку сталну поставку у Блоку 17 Државног музеја Аушвиц-Биркенау, користећи модел поделе трошкова.

Законом је дефинисано да земље надокнаде трошкове реновирања и конзервације заједничких простора, објеката и сегмената Блока 17 у укупном износу од милион евра.

Тако ће Босна и Херцеговина дати 15,5 одсто средстава, Хрватска 23 одсто, Црна Гора 2,23 одсто, Северна Македонија 7,5 одсто, Србија 35,7 одсто и Словенија 16 одсто средстава.

У 2025. години биће планирана финансијска средства преосталог дела обавезе за извршење Споразума, у износу од 22 милиона динара.

Наредне, 2026. године, планира се издвајање 20 милиона динара.

Музеј у Аушвицу представља терен на ком се налазио логор, а чине га скуп блокова, касарни и стражарских кула. Музеј поседује хиљаде предмета од посебног значаја и симболике који су припадали страдалима.

Тако музејске збирке обухватају око 40 метара квадратних обуће, око 3.800 кофера од којих 2.100 носе имена својих власника, око 400 пругастих логорских одевних предмета, али и уметничка дела која су израдили затвореници током боравка у логору.

Сви предмети представљају збирку везаних за страдање народа, већином Јевреја које су Немци депортовали у Аушвиц.

Са територије бивше Југославије, земаља које су потписале споразум о успостављању заједничке изложбе, према проценама је страдало око 60.000 људи.

У Београду* је током Другог светског рата отворен логор Сајмиште које се налазило у блоку 17 на Новом Београду, односно на левој обали Саве наспрам Савског моста.

Подаци показују да је за време окупације близу 8.000 Јевреја и 32.000 Срба је угушено у душегупкама, стрељано у Јајинцима или умрло у самом логору.

Логор Сајмиште је био активан од октобра 1941. до јула 1944. године.

 

 

 

* Напомена: Урушавањем образовног сиситема током протеклих 80 година, дошло је и до прескакања основних лекција из наставе историјске науке, које би морале бити посвећене методологији, па међу њима и поуке да се догађаји из прошлости НЕ уподобљавају данашњим границама и појмовима, већ према тадашњим распоредима, границама, ентитетитма.

Немачки логор Сајмиште / Земун, Семлин, налазио се на територији коју је априла 1941. године анектирала Независна Држава Хрватска, која је уговором са командантом окупационе зоне немачког команданта Србија немачком Вермахту уступила простор предратног сајма КЈ за немачки концентрациони логор прво за Јевреје а затим за Србе, Роме и неколицину страних држављана. Маја 1944. године Немачка је у повлачењу уступила логор Независној Држави Хрватској, која је последње логораше, а које није ликвидирала, продала административној управи у Србији. Они су пребачени на десну обалу Саве и ослобођени, залагањем Црвеног крста и Комесаријата за избеглице и пресељенике. После ослобођења, логор је служио за тријажу српских официра и војника који су се враћали из немачког заробљеништва.

После Другог светског рата, секретара Црвеног крста др Петра Зеца, сенатора Краљевине Југославије, ослободилачка комунистичка власт је ликвидирала на кућном степеништу са целом породицом, а комесара за избеглице Тому Максимовића осудила на 20 година тешке робије, која је смањена на четири године затвора и губитак свих политичких и грађанских права у следећих пет година. Рехабилитован је 2009. године.

 

Лектура и редактура текста Српски меморијал / а.м.

 

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed