НСПМ, 12. 9. 2018, Милојко Будимир: Централна прослава Светих новомученика Јасеновачких у Eпархији славонској

Црква Светих апостола Петра и Павла, Кућанци. Цркву су припадници Збора народне гарде и 107. бригаде Хрватске војске минирали и срушили 20.12.1991. године Фото: Миленко Будимир, НСПМ

И ове године централна прослава празника Светих Новомученика Јасеновачких у Епископији Пакрачко-славонској одржана је у суботу 8. септембра у Манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу.

Уз учешће великог броја окупљених вјерника из Епархије Пакрачко-славонске и гостију из скоро свих крајева Хрватске, Србије, Републике Српске, и из других сестринских Православних Цркава, и ове године свечано је прослављен њихов спомен. Најприје је одржана Архијерејска Литургијакоју је с Преосвештеном господом Архијерејима; Пакрачко-славонским г. Јованом, Будимљанско-никшићким г. Јоаникијем, Маринским и Јургинским г. Инокентијем – изаслаником Митрополије Кемеровске из Руске Православне Цркве – и умировљеним Захумско-херцеговачким г. Атанасијем, уз саслужење свештенства и ђакона, предводио Архиепископ Берлински и Германски г. Марко из Руске Православне заграничне Цркве.

Након пастирске бесједе о Светим мученицима Цркве Христове домаћина Преосвештеног владике г. Јована, окупљени народ поздравио је Високопреосвештени Архиепископ Марко. Након причешћа Светим Даровима, у којима су удео узели скоро сви окупљени, по свршетку свете Литургије, као што је и протеклих година био обичај, Архијереји су с вјерним народом и свештенством, на хумци недалеко од споменика „Камени цвијет“ у славу Божију а у част и спомен Светих Новомученика, освештали славски колач и жито. Том приликом, пригодном бесједом је окупљени народ поздравио најприје Преосвештени владика г. Јоаникије, а затим и Његово Преосвештенство Епископ Марински г. Инокентије,.

Учесници поклоничког путовања из Београда у организацији Патријаршије искористили су ову прилику да посјете најприје манастир Ораховицу а затим и Кућанце, родно мјесто блаженопочившег патријарха Павла.

О страдалној прошлости манастира Ораховице бесједио нам је архимандрит о. Павле, игуман овог манастира који је више од 20 година провео у манастиру Острог. Манастир је из 16. вијека и од тада задесиле су га многе невоље и страдања која није избјегао ни у протеклом грађанском рату у Хрватској.

Манастир је смјештен у шумама Крндије, јужно од градића Ораховица и најстарије је православно монашко средиште у западном дијелу Славоније. Манастир је посвећен Преносу моштију светог Николе. Прва црква коју су монаси подигли вјероватно је била дрвена, а утврђено је да је Ораховица током читаве владавине Турака у Славонији била средиште Пожешке митрополије. Зидана црква подигнута је под крај 16. вијека када су довршене и фреске у храму. Манастир је подигнут у пост-византијском стилу. зидан капеном и циглом. Живописом цркве доминира лоза Немањића и Лазаревића, што говори о очувању средњовјековне традиције на овим просторима. Остале фреске су у лошем стању, угрожене влагом и прекривене прљавштином и чађи. Манастир је пострадао за вријеме Другог свјетског рата. Обнова цркве изведена је 1953. године. Након пљачке и разарања музеја-ризнице и библиотеке у пакрачком епархијском двору, одређеном броју ораховачких драгоцјености и књига губи се сваки траг. Послије рата у парохијском дому уређена је капела, која је минирана 1991/92, ван ратних дејстава. Звоно са дрвене звонаре је одњето, а црквено умјетничке драгоцјености уништене.

Прекрасним крајолицима Славоније у вечерњим сатима стигли смо до Цркве светог Петра и Павла која се налази у Кућанцима, родном мјесту патријарха Павла. Тамо нас је братски примио отац Драган Гаћеша чији су преци дошли у овај крај са Кордуна. Село Кућанци смјештено је уз источну страну пута који спаја Нашице и Доњи Михољац. Овдје су у вријеме турске владавине у Славонији искључиво живјели Срби православне вјере. Прије него што је 20-их година 19. вијека подигнута зидана црква, на овом мјесту налазила се дрвена црква из 1748. године. Црква је преживјела Други свјетски рат да би децембра 1991. године била минирана, ван ратних дејстава. На њеном мјесту 2010. године подигнута је нова црква чије подизање је значајно помогла и хрватска држава. Посебно на апсиди цркве доминира мозаик са ликом патријарха Павла који даје посебну свијетлост –према ријечима о. Драгана – при изласку сунца у јутарњим сатима.

Из времена када је у Кућанцима живео Патријарх Павле, остао је само сеоски бунар

Недалеко од цркве посјетили смо и родну кућу патријарха Павла коју је откупио чачански привредник Милија Костић и поклонио епархији славонској и црквеној општини у Кућанцима. На овом мјесту, према ријечима о. Драгана, планира се подигнути један православни центар који би чувао успомену на патријарха Павла и у који би долазила српска омладина из региона и дијаспоре. Са жељом да се оствари та племенита намјера напустили смо Кућанце и у ноћним сатима стигли до Београда.

Милојко Будимир, члан Одбора СПЦ за Јасеновац