На данашњи дан 1995. хрватска војска зољама и гранатама масакрирала 81 српског цивила у селу Бравнице
На данашњи дан, 13. септембра 1995. хрватски екстремисти су на бруталан начин извршили масакр над чак 81 српским цивилом, који су се у избегличкој колони повлачили из окупираног Доњег Вакуфа према Бањалуци.
Колону су чинили углавном жене, деца и старци, али су их хрватски екстремисти свеједно немилосрдно истребљивали, најпре гађајући зољама и гранатама, а потом су преживеле „довршавали“ аутоматским пушкама. Главни злочинац Дамир Крстичевић тренутно министар одбране Хрватске.
Док су 1993. војници Републике Српске управо на том простору спасили хрватске избеглице који су бежале од Муслимана из Травника, две године касније, хрватска војска је зољама и гранатама изрешетала безопасну колону српских избеглица, усмртивши чак 81 цивила. Најмлађе жртве имале су по три и четири године.
Један од најдговорнијих за овај злочин Дамир Крстичевић тренутно је министар одбране Хрватске.
Као и приликом годишњице масакра над Србима у Кравици, Скеланима, Масленици и другим местима, и овога пута и вучићеваска и такозвана „Друга Србија“ заједнички ћуте и игноришу годишњицу злочина, не показујући ни минимум одговорности и саосећајности према невиним жртвама.
Колону, која се кретала од Србобрана ка Јајцу, напали су 13. септембра 1995. године код села Бравнице, на око 3 км испред Јајца, припадници 2. гардијске бригаде Хрватске војске, који су их сачекали у заседи и почели немилосрдно да убијају ненаоружане и потпуно изненађене цивиле у избегличкој колони. Од становништва није било никаквог отпора.
Приликом тог напада, неки су одмах убијени, а неки су рањени. Према исказима сведока, само у једном аутобусу, услед ватре коју су отворили припадници Хрватске војске, убијено је и рањено више од половине путника (50 седишта плус око 30 лица која су стајала), да би тај исти аутобус са жртвама у њему потом гађали „Зољом“ и запалили га са преосталим рањеницима и мртвима унутра.
О страдању српског становништва у овој колони говоре сведоци који су се затекли у колони и који су били очевици онога што се догађало, а поједини од њих су изгубили своје најближе или су и сами били тешко рањени. Они су саслушани од стране истражних судија, а ради њихове заштите, овде се наводе шифре под којима се њихови искази налазе у документацији Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права.
Из њихових исказа се види да су припадници Хрватске војске одмах предузели мере за уклањање доказа, тиме што су однели лешеве убијених, тако да ће тачан број убијених и рањених тек накнадно моћи да се утврди, али се несумњиво може извући закључак да је био велики број жртава.
Тако, 58-годишњи сведок 715/95-12, који је био у овој колони избеглица, наводи:
„… Налазио сам се у једном аутобусу који је био пун путника, тако да су била заузета не само седишта, већ је мноштво људи, жена и деце морало да стоји.
Када је тај аутобус, који се налазио у колони избеглица које су се кретале и тракторима и запрежним возилима, стигао до села Бравнице, које се налази на око 3 км испред Јајца, сачекали су нас припадници Хрватске војске који су пуцали у аутобус и поубијали већину путника који су се налазили у њему. Потом су аутобус запалили, тако да су сва тела убијених и рањених, која су остала у њему, изгорела.
Припадници Хрватске војске су немилосрдно убијали Србе који су се налазили у колони, а то су најчешће били жене, деца и старци, као и они који су се кретали у колони пешице, терајући стоку. Видео сам да су хрватски војници пуцали по колони, како испред, тако и иза аутобуса у коме сам се ја налазио. Војска је пуцала на све што се кретало.
