НСПМ, Косово Онлајн, 29. 9. 2024, Игор Вукадиновић: Приштина негује наслеђе и култ свих квислиншких вођа из Другог светског рата, Западу то не смета

Оснивање Треће призренске лиге под заштитом САД, 1946. Фото: Вечерње новости, Архива

Историчар Игор Вукадиновић каже за Косово онлајн да Приштина негује наслеђе и култ и Џафера Деве и свих осталих квислиншких вођа из Другог светског рата, додајући да Запад нема велики проблем са обновом Девине куће јер је „прагматичан и воли да користи разне екстремне тоталитарне идеје и идеологије за остваривање својих интереса“.

Вукадиновић подсећа да Косово има улице Џафера Деве у Приштини и у другим градовима, као и да има и улица Мустафе Крује који је био премијер „Велике Албаније“.

Све су то личности које су учествовале на страни окупатора за време Другог светског рата и све оне имају ту позитивну слику и улогу у данашњем косовском друштву

„Све су то личности које су учествовале на страни окупатора за време Другог светског рата и све оне имају ту позитивну слику и улогу у данашњем косовском друштву“, оцењује Вукадиновић, коментаришући чињеницу да је у Јужној Митровици завршена обнова куће Џафера Деве.

Додаје да Џафер Дева био директно сарадник Немаца у Косовској Митровици, који је учествовао у холокаусту, у злочинима над Србима. Дева је, додаје, био главни ослонац окупатора у Косовској Митровици до 1943. године, а након италијанске капитулације он је био један од најбитнијих људи у целој Албанији. Био је и министар унутрашњих послова Велике Албаније 1943. и 1944. године, тако да је „његова улога сад апсолутно јасна“.

„Када је реч о противљењу Запада, јасно је да се нека саопштења ЕУ не смеју узимати сувише озбиљно, њих нико не схвата превише озбиљно. Западна агенда нема неки велики проблем ни са овим потезом као ни са неким другим. На крају крајева да Запад има заиста проблем са фашистичким наслеђем и злочинима Џафера Деве, не би он деценијама живео у Америци под заштитом Американаца“, истиче Вукадиновић.

Када је реч о противљењу Запада, јасно је да се нека саопштења ЕУ не смеју узимати сувише озбиљно, њих нико не схвата превише озбиљно. Западна агенда нема неки велики проблем ни са овим потезом као ни са неким другим. На крају крајева да Запад има заиста проблем са фашистичким наслеђем и злочинима Џафера Деве, не би он деценијама живео у Америци под заштитом Американаца.

Он је, подсећа историчар, након рата неко време живео у Турској, Италији и различитим земљама, а онда се 1956. године преселио у Америку, где је сарађивао с америчком обавештајном службом.

„Постоји извештај из албанског Министарства спољних послова из 1968. године где се наводи да су Американци подстакли Џафера Деву да формира Трећу призренску лигу, као организацију екстремне албанске емиграције. У истим извештајима се наводи да су немачке обавештајне службе подржавале Призренску лигу, да су радиле на отцепљењу Косова од Југославије, успостављању друге албанске државе на Балкану. Сасвим је јасно да је он заправо уживао подршку и заштиту Американаца још за време живота, тако да ни овај данашњи однос није уопште изненађајући“, оцењује наш саговорник.

21 Waffen Division SS – Skenderbeg, 1. албанска, униформа и инсигније. Џафер Дева је био инспиратор и главни организатор ове дивизије. Фото: Osprey, Twitter

Додаје као интересантан податак то што је 1977. убијен Драгиша Кашиковић, српски књижевник који је био жестоки критичар тоталитарног режима у Југославији и метода који је тај комунистички режим спроводио.

„Он је у заједничкој операцији југословенске комунистичке службе и америчких служби убијен на бруталан начин, док те исте године Џафер Дева мирно, спокојно живи у Америци. Тако да они немају проблем са Џафером Девом, имају проблем са Драгишом Кашиковићем, имају проблем са остацима српске интелектуалне елите која се буни против онога што се ради у Југославији“, сматра Вукадиновић.

У пракси, Европска унија и њене водеће земље немају проблем да подрже ни неонацисте у Украјини, уз помоћ којих су преузели власт 2014. у Кијеву, ни да подрже исламску државу у Сирији, ни да ватрено и горљиво бране Стаљинове и Лењинове границе и творевине на тлу некадашње Русије, ни да тако исто горљиво бране Брозово наслеђе и Брозове творевине на тлу Југославије

Додаје да људи овде имају наивну, дечију слику неких ствари, па онда када кажу европске вредности мисле да је то нешто што Европска унија слепо следи.

„У пракси, Европска унија и њене водеће земље немају проблем да подрже ни неонацисте у Украјини, уз помоћ којих су преузели власт 2014. у Кијеву, ни да подрже исламску државу у Сирији, ни да ватрено и горљиво бране Стаљинове и Лењинове границе и творевине на тлу некадашње Русије, ни да тако исто горљиво бране Брозово наслеђе и Брозове творевине на тлу Југославије. Јасно је да је ту Запад апсолутно прагматичан и да воли да користи разне екстремне тоталитарне идеје и идеологије за остваривање својих интереса“, примећује историчар.

Истиче да је њему проблематично бављење српских медија Џафером Девом и обновом његове куће, „док у истом тренутку медији устају против идеје да се Србија коначно одрекне тог култа Јосипа Броза“.

„Данашње границе тзв. самопроглашене Републике Косово није одредио Џафер Дева него Јосип Броз. И по мени је то оно што је заправо много већи проблем, дакле ми имамо у сопственој земљи тоталитарно и антисрпско наслеђе Јосипа Броза“, оцењује Вукадиновић.

Према његовим речима, симболични потези попут обнове куће Џафера Деве су мање важни од  других потеза који се предузимају на Косову, и то интензивно у последњих 10-12 година, али, како оцењује, „јавност често много више реагује на ове симболичне моменте, као што је Мост на Ибру“.

Међутим, он подсећа да је у последњих годину дана дошло до погоршања ситуације, застрашивања и хапшења на северу, како би се што више Срба исељавало.

„То су сад главни проблеми, та угрожена безбедност људи на северу Косова, осећај, напуштености. У том смислу тај Џафер Дева им је најмањи проблем, имају они много џаферâ девâ око себе данас, и на Западу и у региону“, закључује историчар.