НСПМ, РТ Балкан, 13. 6. 2023, Њујорк тајмс (1982): Егзодус Срба је главни проблем на Косову, националисти желе велику Албанију [Мапа]

Текст Њујорк тајмса о егзодусу Срба са Косова и Метохије, из 1982. године Фото: screenshot

Исељавање Срба није обичан проблем јер је Косово срце српске историје, културе и вере, пише амерички лист далеке 1982. године, преносећи да Срби трпе личне увреде, оштећење гробова и паљење сена, сечу дрва и друге нападе на имовину како би били натерани да оду

Увреде, застрашивања, скрнављење гробова и други видови притисака на Србе на Косову и Метохији нису новијег датума, већ трају деценијама. Тачно пре 40 година, чувени „Њујорк тајмс“ је писао како Срби напуштају тадашњу аутономну покрајину, уплашени и забринути за своју безбедност.

Тог 12. јуна 1982. лист пише о Данилу Крстићу и његовој породици који живе у месту Бец у општини Ђаковица, а баве се пољопривредом – узгајају пшеницу и дуван. Они су, наводи „Њујорк тајмс“, Срби који се слажу са комшијама Албанцима.

У Бецу није било озбиљнијих проблема између Срба и Албанаца, али су Срби у неким од суседних села наводно малтретирани од стране Албанаца и спаковали су се и напустили своје домове.

„Егзодус Срба је несумњиво један од главних проблема са којима власти морају да се боре на Косову“, истиче се у тексту.

Нереди који су десили 1981. године, у којима је погинуло деветоро људи, шокирали су не само немирну АП КиМ, већ и целу земљу.

Формирање велике Албаније

У јуну 1982. године је 43-годишњег Србина Миодрага Шарића пуцао и убио комшија Албанац Дед Краснићи у селу у близини Ђаковице, „што је било друго убиство Србина од стране Албанца на Косову ове године (1982)“.

Мапу у новом прозору и пуној резолуцији можете погледати овде

Локални политички и други надлежни органи осудили су убиство као „тешко кривично дело“ које би могло да има озбиљне последице. Пет чланова породице Краснићи је ухапшено и истрага се наставља.

„Власти су на различитим нивоима реаговале на насиље на Косову, очигледно покушавајући да избегну антагонизацију албанске већине“, па су предузете бројне политичке, економске и друге мере.

У приватним разговорима, наставља „Њујорк тајмс“, неки званичници признају да је успон албанског национализма у друштву које се заснива на равноправности различитих националности резултат грешака из прошлости – „у почетку занемаривања и дискриминације, а у новије време неуспеха да се делује против сецесионистичких сила које желе поделу, или чак непризнавања да такве силе постоје“.

„Националисти имају платформу од две тачке, прво да успоставе оно што они зову етнички чиста албанска република, а затим спајање са Албанијом да би се формирала велика Албанија“, каже Бећир Хоти, извршни секретар Комунистичке партије Косова и Метохије, преноси лист.

Хоти, који је Албанац, забринут је због политичких притисака који су приморали Србе да напусте Косово и додаје да је сада важно да се успостави клима безбедности и поверења.

„Исељавање Срба није обичан проблем јер је Косово срце српске историје, културе и вере. Срби су на овим просторима од седмог века, много пре него што су овде основали своју династију у 12. веку“, пише „Њујорк тајмс“.

Страница са текстом о српском егзодусу са Косова и Метохије у Њујорк тајмсу 1982. године Фото: screenshot

57.000 Срба је напустило Косово

Око 57.000 Срба напустило је Косово у последњој деценији, а број се знатно повећао после нереда у марту и априлу прошле године (1981), каже Вукашин Јокановић, такође члан Комунистичке партије Косова и Метохије.

Јокановић, бивши председник Комисије за миграције формиране након прошлогодишњих немира, рекао је да је узрок миграције Срба „у суштини политичке природе“.

Комисија је навела четири основна разлога за одласке: социјално-економски, уобичајена миграција из овог неразвијеног подручја, све неповољнија друштвено-политичка клима, као и директни и индиректни притисци.

Јокановић је оценио да су притисци на Србе „узнемирујући“ и прецизирао да они укључују личне увреде, оштећење српских гробова и паљење сена, сечу дрва и друге нападе на имовину како би се Срби натерали да оду.

Попис из 1981. године показао је да Косово има 1.584.558 становника, од којих су 77,5 одсто били етнички Албанци, 13,2 одсто Срби и 1,7 одсто Црногорци. Према попису из 1971. године, од 1.243.693 становника, 73,8 одсто је албанско, 18,4 одсто српско и 2,5 одсто црногорско.

Психолошки рат

У недавној посети Косову Никола Љубчић, председник Председништва Србије и бивши министар одбране, изразио је посебну забринутост због наставка егзодуса Срба.

„Етнички чисто Косово увек ће бити разлог за нестабилност“, рекао је Љубичић и додао да се Југославија „никада неће одрећи ни једне стопе своје земље“.

Разговори са Србима и Албанцима у различитим деловима покрајине показали су да су они генерално забринути због српске миграције, али да не знају шта да раде у вези са тим. Неки људи су то описали као „психолошки рат“, али нису могли да објасне ко је крив, наводи лист.

У Приштини, главном граду покрајине, људи кажу да се осећају релативно безбедно јер су власти „будно пазиле“. Иако војска није морала да интервенише, постоји велико присуство полиције.

После разбијања албанских националиста, када је око 300 њих осуђено, они су променили тактику, преселивши се у села, где је мања безбедносна контрола.

У неким мешовитим заједницама било је извештаја о притисцима на пољопривреднике да јефтино продају своју земљу и о албанским трговцима који одбијају да продају робу Србима.

„Не желимо да идемо јер имамо велику фарму. Наша имање није дирано, али има вређања и застрашивања, па се осећамо непријатно“, рекла је супруга српског пољопривредника у једном селу у близини Приштине. Она је навела да је неколико комшија отишло, а њени синови који су планирали да граде нову кућу су одустали од тога, док не виде како ће се ствари одвијати.