НСПМ, РТС, 16. 2. 2023, Двадесет две године од терористичког напада на аутобус „Ниш експреса“ код Подујева, убијено 12, рањено 43 Срба. До данас нико није правоснажно осуђен

Напад на аутобус „Ниш-експреса“ код Ливадица, Подујево, 2001. Фото: Архива

На данашњи дан, пре 22 године, у бомбашком нападу на аутобус „Ниш експреса“ у Ливадицама код Подујева, страдало је дванаесторо, а рањено четрдесет троје расељених Срба док су ишли у Грачаницу на Задушнице. Најмлађа жртва био је двогодишњи Данило Цокић. Једини осумњичени за овај напад Фљорим Ејупи, у другостепеном поступку ослобођен је оптужби и до данас нико није правоснажно осуђен за овај злочин.

Тог 16. фебруара 2001. године нападачи су активирали експлозив постављен у пропусту испод магистралног пута Куршумлија–Подујево у тренутку када је преко њега прелазио аутобус „Ниш експреса“ са расељеним Србима са Косова и Метохије.

Осим трочалне породице Цокић, у овом терористичком нападу погинули су и Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић, Мирјана Драговић, Вељко Стакић, Ненад Стојановић, Милинко Краговић, Лазар Милкић и Драган Вукотић.

Фљорим Ејупи, чији је ДНК пронађен на месту са којег је активирана бомба, првостепено је био осуђен на 40 година затвора због тог злочина, али га је суд ослободио због недостатка доказа.

Према поверљивим документима полиције Унмика, у које је увид имао Интернет портал Радио-телевизије Србије, Кфор и Унмик су унапред знали да „деветочлана терористичка ћелија“ спрема напад на аутобусе који су превозили Србе, а остало је нејасно због чега су Еулексове судије одлучиле да одбаце доказе на основу којих је Фљорим Ејупи у првостепеном поступку осуђен на 40 година робије.

Према тим документима, бомбашки напад код Подујева могао је да буде спречен, јер су Британци, извесно време пре експлозије, добили обавештајне податке о датуму и броју људи који су учествовали у планирању.

У Унмиковим документима, начињеним непосредно након напада, наводи се да су официри Кфора наредили да се кратер настао после експлозије затрпа, како би саобраћај нормално функционисао, а истражитељи тврде да су на тај начин уништени докази.

Ипак, недуго после напада откривено је да ДНК пронађен на неколико опушака са места са којег је активирана бомба одговара ДНК повезаним са случајем убиства у Немачкој из 1997. године, за које је осумњичен Фљорим Ејупи.

Током суђења за бомбашки напад код Подујева, заштићени свједок „Алфа“ рекао је да му се Ејупи поверио да је лично активирао експлозив.

Потрага за Ејупијем трајала је више од годину дана, а у акцији хапшења, према документима Кфора, учествовало је скоро 3.000 британских и норвешких војника, укључујући и специјалце из САС-а.

Ухапшено је укупно 27 косовских Албанаца, од којих су четворица задржана у притвору. Тројица су недуго затим пуштена на слободу, али је Фљорим Ејупи, у то време активни официр Косовског заштитног корпуса, задржан у притвору у Приштини.

На слободу су пуштени Јусуф Велију и Авди Бехљуљи, а са једним од њих двојице је, према документима из истраге, Ејупи разговарао телефоном непосредно пре напада.

Кфор и представници америчког контингента на Косову и Метохији никада нису потврдили да је Ејупи пребачен у Бондстил, а цео случај је у огромној мери закомпликовао сложене односе између Унмикове полиције и Кфора, који из разних разлога нису размењивали обавештајне податке.

Ејупи је, недуго после пребацивања у Бондстил, успео да побегне тако што је пресекао отворе у жици маказама, које му је у зељаници донела породица.

Ухапшен је јуна 2004. године у Тирани и предат у руке Унмику. У суђењу које је уследило, осуђен је на 40 година затвора, али га је жалбено веће ослободило због недостатка доказа.

Канцеларија за КиМ: Захтевамо што пре обнову истраге

Канцеларија за Косово и Метохију саопштила је да очекује и захтева од међународне заједнице и надлежних органа у покрајини да се што пре обнови истрага о овом и о свим другим случајевима напада на Србе.

„Чињеница да двадесет и две године међународне организације и привремене институције самоуправе у Приштини нису у стању да пронађу и казне налогодавце и извршиоце овог терористичког напада, али ни убице српске деце у Гораждевцу, четрнаест жетелаца у Старом Грацку, породице Столић у Обилићу, одговорне за скоро свакодневно паљење и рушење српских кућa и скрнављење цркавa и манастира, обесмишљава сваку причy о владавини права и правде на Косову и Метохији, али представља и кристално јасно сведочанство о злочиначким темељима такозване косовске државности“, наводи се у саопштењу.

Поручују да очекују и захтевају од међународне заједнице и надлежних органа у покрајини да се што пре обнови истрага о овом и о свим другим случајевима напада на Србе, да се сви нерасветљени злочини расветле, а њихови непосредни извршиоци и налогодавци праведно казне, што би жртвама, напокон донело мир, а породицама трунку утехе.

„И на крају, данас, када се са тугом и болом сећамо жртава овог безумног напада, поручујемо да Срби не желе продубљивање непријатељстава и подела између два народа, али да са правом сматрају да истинског помирења не може бити без кажњавања одговорних за злочине над српским народом и без стварања политичке климе у којој се неће претити неким новим насиљем и новим злочинима“, закључује се у саопштењу Канцеларије за Косово и Метохију.