Београд разорен савезничким бомбардовањем 1944. године Фото: rserbica.org
Није сваки Васкрс дочекан у миру, Васкс 1944. године је дочекан под бомбама у тужним и трагичним догађајима јер су комунисти навели савезничке авионе да бомбардују највеће српске градове.
Зашто су Западни савезници 1944. године бомбардовали Београд, Ниш, Крагујевац, Нови Сад, Бањалуку, Подгорицу… по тепих систему? Ко је тражио бомбардовања? Колике су биле жртве?
Савезничко бомбардовање Србије 1944. године, отпочело је 16. и 17. априла, на дан православног Васкрса! Савезничка авијација бомбардовала је те године Београд и још доста српских градова, међу којима и Ниш, Краљево, Алибунар, Смедерево, Нови Сад, Крагујевац, Сремску Митровицу, Руму, Крушевац, Ковин, Панчево, Куршумлију, Грделицу, Подујево, Рашку, Сталаћ – у више наврата. Подаци говоре да је само првог дана бомбардовања од „тепих бомби“ које су бацали амерички бомбардери погинуло 1.160 Београђана, док их је више од 1.400 било рањено.
Овакав начин бомбардовања, примењен и на немачким градовима које је пред сам крај Другог светског рата савезничка авијација немилосрдно разарала, сручио се на Београд девет (11) пута од априла до септембра 1944. године: 16. и 17. априла (21. и 24. априла), 18. маја, 6. јуна, 3. јула и 3, 6, 8. и 18. септембра. Београд и остале српске градове нису бомбардовали само енглески авиони, него много више 15. та америчка ваздушна армија, која је у акције на цивилне циљеве у нашој земљи полетала са аеродрома код италијанског града Фођа.
Од бомби које су на Васкрс пре 68. година пале на Београд и то на највећи хришћански празник, нису биле поштеђене стамбене четврти, цркве пуне верника, болнице, интернати, душевна болница, усташки логор на Сајмишту у коме су Немци и Усташе држали заточене Јевреје и Србе… Иза акције 400 тешких америчких бомбардера типа „либератор“ („ослободилац“) остали су оштећени мостови на Сави и Дунаву, погођене су главна железничка станица и станице у Топчидеру и Раковици, пивара „Вајферт“, палата „Албанија“, биоскопи, студентски домови, Бајлонијева и Каленићева пијаца, а у породилишту је под рушевинама остало 15 (22) мајки с тек рођеним бебама. Прота Братислав Маринковић из цркве Александра Невског је погинуо на Дорћолу где је после празничне литургије отишао да крсти новорођенче…
Милосав Самарџић, „Крвави Васкрс 1944. Савезничка бомбардовања српских градова“, УНА Прес, Београд 2011.
