Погледи, 28. 11. 2013, Хрватски ратник чува хрватске земље у београдском музеју

Војни музеј Београд: Хрватски и Словенски ратник (поставка коју је отворио Ј. Б. Тито 1961) Фото: Погледи

Да ли мисле да се не сме прекрајати историја која је производ измишљотина и пропаганде Брозовог агитпропа, а реализована у његовим музејима, књигама Добрице Ћосића, филмовима Вељка Булајића…

Када прочитамо вест: “У посети Војном музеју данас је боравио амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин у пратњи својих сарадника из амбасаде са породицама. Амбасадор је обишао сталну музејску поставку Војног музеја и упознао се са културном баштином која говори о војној историји српског народа” ¹, не видимо у томе ништа необично,… изгледа као сасвим обична вест, и добро би било да је тако, али на жалост није,.. и то не због онога што ту пише него због онога што ту не пише….

А ево са чиме се заправо среће посетилац овог музеја.

После малог антреа који представља античку историју, прво се улази у просторију, којом почиње поставка и у којој се на левом зиду налазе светлеће мапе са називом; “Hrvatske zemlje u feudalno doba – vojnoistorijske mape” (!!!?), а на десном зиду су велике слике шесторице ратника, и испод сваког пише кога та фигура представља. тако видимо да, с лева на десно, стоје: Mađarski ratnik, Karolinški ratnik, Hrvatski ratnik, Slovenski ratnik, Avarski ratnik, Germanski ratnik (Српски ратник не постоји, али вероватно потпада под фигуру испод које стоји напис: Slovenski ratnik).

Дакле тиме почиње поставка Војног музеја који је основан Указом кнеза Милана Обреновића IV, 10/22. августа 1878. године на предлог министра војног, пуковника Саве Грујића, али то је заправо поставка (уз неке допуне) коју је отворио Броз 1961. и која кулминира његовом монументалном скулптуром на црвеном тепиху.

Занимљиво је како су представљени наведени ратници: технолошки је најопремљенији Germanski ratnik, са металним оклопом, штитом, мачем, шлемом (а сви метални елементи су урађени од правог метала и уметнути у слику, ради веће уверљивости), најлепше је приказан Hrvatski ratnik, са мачем и штитом и украшеном туником, а свакако најгрозније је приказан Slovenski ratnik – једини нема мач, једини је го до појаса и бос, наоружан јадним луком и стрелом, којима очигледно ништа не може да улови јер су му ребра испала а стомак се залепио за кичму,…

Велики је контраст између те две централне фигуре које су ту очигледно главне;

Hrvatski ratnik – који је приказан као добро стојећи властелин, ухрањен, са уздигнутим мачем и штитом на коме се, једино код њега, истиче крст, загледан у Hrvatske zemlje на супротном зиду, као домаћин – свој на своме, и;

Slovenski ratnik, заправо изгладнели, пећински полу-човек, једини го и бос са избезумљеним изразом лица, очигледно да нема ни земљу а о кући да и не говоримо….

Може се поставити питање како то да у ери братства и јединства никну овакви шовинистички, може се чак рећи расистички, садржаји који подржавају теорију о аријевској вишој и словенској нижој раси и како то да се у то анти-религијско време (социјалистичке диктатуре) промовише крст на штиту Hrvatskog ratnika?

Али пошто ова слика (заједно са мапама) нема никакво упориште у прошлости, може се закључити да представља Брозов програм за будућност и планирани положај Срба у некој будућој држави попут Аустро Угарске (или ЕU или неке нове Југославије) где ће голи и боси и без националне свести бити под доминацијом Hrvatskog ratnikа и Hrvatskih zemalja.

А с обзиром на чињеницу да су генерације ђака свих узраста пролазиле овим ходником, они који се чуде распрострањеној појави аутошовинизма или самопорицања, требало би свакако да обрате пажњу и на овакве садржаје, који су последица добро планираних активности. Јер ако се сетимо да се исте 1961. појавио и “роман” Деобе, који на исти “уметнички” начин као и ова слика, третира српску историју, може се јасно наслутити да је овакво прекрајање историје настало у кабинетима Брозовог Агитпропа, а да су реализатори такве политике у култури награђени титулама академика и ореолом националних прегалаца….

А тек када видимо натпис да је за студенте историје улаз у музеј бесплатан, можемо да се запитамо колико генерација наших историчара је образовано на оваквим “уметничким” и “историјским” измишљотинама и како изгледају њихови научни радови.

Можемо да се запитамо и шта могу да закључе страни представници и посетиоци када виде овакву поставку – једино да је то апсулотно истинито, јер ко може да претпостави да се у Србији велича измишљена великохрватска историја када је познат антагонизам две земље у скоријој прошлости и уосталом актуелно суђење за геноцид пред Хашким судом.

Сада се навелико пише и расправља о покушајима и плановима за прекрајања историје поводом обележавања стогодишњице од почетка Великог рата, па је с обзиром на овакве поставке потпуно нејасно шта српски званичници мисле када кажу да су против прекрајања историје? Да ли мисле да се не сме прекрајати историја која је производ измишљотина и пропаганде Брозовог агитпропа, а реализована у његовим музејима, књигама Добрице Ћосића, филмовима Вељка Булајића…

Све у свему могло би да се закључи да у београдским музејима доминира Брозово (и оних који су га овде поставили) виђење српске историје, културе и уметности, и треба се запитати да ли је већа штета по српску културу што такви музеји не раде, или што још увек раде, са концепцијама и поставкама из 1961. године.
Миодраг Петровић