Прелиминарна мапа заточења Срба у рату 1992-1995. Фото: снимак екрана
Људи су пролазили голготу, начини злостављања, физичког и психичког здрав људски ум није у стању ни да замисли, каже Којић
Бањалука – Прва база података са 322 места заточења у БиХ у којима су противправно затварани цивили и припадници Војске Републике Српске (ВРС) у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату објављена је на сајту Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Овај центар је прелиминарну базу израдио после вишегодишњег истраживања. Реч је о бази у којој су увршћени логори из једног дела БиХ. Подаци ће се допуњавати подацима о логорима из других крајева земље јер, како наводе у овом центру, база није коначна.
„Реч је о прелиминарним резултатима за прератне општине Бихаћ, Босанска Крупа, Братунац, Брод, Власеница, Дервента, Добој, Зворник, Модрича, Орашје, Оџак, Сребреница, Угљевик и Шамац, као и за Сарајево пет градских и пет приградских општина”, рекао је бањалучким медијима директор Републичког центра Милорад Којић, преноси РTРС.
Којић је најавио да ће се у наредном периоду мапирати и места заточења у бањалучкој Крајини, западној Крајини, североисточној Босни, средњој Босни, горњем Подрињу, као и у Херцеговини.
И постојећи подаци можда ће се накнадно допуњавати с обзиром на то да је реч о прелиминарним резултатима.
„Тачан број заточеника, за сада, нисмо утврђивали јер бројни су примери да су људи затварани и на неколико локација, премештани, скривани од Међународног комитета Црвеног крста”, појаснио је Којић уз напомену да су се у раду, као и до сада руководили званичним документима и базама у поседу ове институције.
„Овде говоримо о службеним извештајима, изјавама сведока, медицинској документацији, документацији МКЦК-а, као и подацима непријатељских снага током рата, односно такозване Армије БиХ, Хрватског већа одбране и Хрватске војске, као и пресудама пред домаћим правосуђем”, нагласио је Којић. Говорећи о детаљима у вези са сведочењем заточеника, Којић је рекао да је реч о правој голготи кроз који су људи прошли, а да су начини злостављања, како физичког, тако и психичког, нешто што здрав људски ум није у стању ни да замисли.
„Осим што су били мучени глађу, жеђу, излагању екстремно високој и ниској температури, терани да пију и једу властите измете, па чак и делове тела, мучитељи су затворенике терали да се узајамно злостављају, и то на све могуће начине, затварали су их у кавезе са животињама, бацали са високих зграда, док су пребијања, сакаћења и убиства били њихова свакодневица”, навео је Којић. Људе је држало у животу, како су преживели наводили у сведочењу, то што су имали наду да ће преживети ако их региструје МКЦК.
„Имали смо случајева да је на појединим местима био затворен само један човек, што ни у ком случају није значило да је тортура мања. До њих никада није дошао МКЦК, тако да су џелати, буквално, радили шта су хтели са тим људима”, каже Којић.
Центар је дошао до податка о постојању такозваних покретних логора, као што је то био случај у селу Жеравац, општина Дервента, где су логораши држани у камионима и аутобусима, као и у насељу Храсница, општина Илиџа, где су били затворени у контејнеру за складиштење јужног воћа.
„Све ове људе, а кроз невиђене тортуре су пролазиле жене, деца, старији и немоћни, заробљени припадници ВРС, као и они који су ‘покупљени’ са улица, радних места – заробљавање је трајно променило, и физички и психички. Оно најмање што се за њих може урадити је да у послу који смо започели истрајемо до краја”, поручио је Којић, преносе медији у РС.
Младен Кременовић
