Милунка Савић Фото: Википедија
На углу улица Браће Јерковић и Мештровићеве постављен постамент на који ће бити подигнуто обележје Милунки Савић.
Хероина Милунка Савић, једна од најпознатијих и најхрабријих ратница у нашој земљи, добровољац из балканских ратова и Првог светског рата, на пролеће би требало да добије споменик. Обележје ће се налазити на месту где је била фонтана између улица Браће Јерковић и Мештровићеве, и ту је већ постављен постамент.
Споменичка фигура је висине од око 2,40 метара, израђена у бронзи, тако да би обележје са постаментом требало да буде високо око четири метра. Како и доликује, Милунка ће бити приказана у униформи, са пушком у десној руци и дететом у левој. Имајући у виду да је ова храбра жена младост провела ратујући за слободу, док је у миру одгајала и од своје скромне пензије школовала децу, симболика је јасна.
Аутори споменика су Јелена Атанасковић и Зоран Ивановић.
Одлукa о постављању споменика донета је прошле године на обележавању 50 година од њене смрти у Алеји великана и саопштио ју је Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Насеље Браће Јерковић одабрано је јер је у њему Милунка провела последње године живота. Умрла је 5. октобра 1973. године у стану који је добила за време мандата градоначелника Бранка Пешића. Ова хероина слављена у рату и заборављена у миру деценијама је живела у неусловној кућици на Вождовцу у улици која сада носи њено име.
– Милунка је једина жена у свету која је одликована највишим француским орденом – Ратним крстом са златном палмом, који се додељује искључиво високим официрима. Пред стројем савезничких снага Антанте орден јој је уручио лично командант генерал Франше д’Епере. Златну Карађорђеву звезду војничког реда о груди храбре ратнице окачио је престолонаследник Александар Карађорђевић, командант српске војске на Солунском фронту, а медаљу за храброст „Милош Обилић” пред стројем Другог топличког пука дао јој је генерал Божидар Терзић, министар војни – рекао је др Видоје Голубовић, хроничар Београда и један од аутора књиге о Милунки Савић.
И после толико година не зна се тачно колико је Милунка пута одликована. Спомиње се 5, 12, али и 17 одликовања.
– На личним фотографијама види се седам одликовања, али је Милунка добила и пет споменица. У то време жене по закону нису примане у војску па је могуће да су у документа уписана мушка имена. За Милунку су коришћена имена Милун, Милован, Милутин… Међу медаљама на њеним грудима нашла су се и два ордена Француске легије части – истиче Голубовић.
На ратишту је провела осам календарских година. Била је у познатом „Гвозденом пуку књаз Михаило”, али и у „Сремском добровољачком одреду” у одбрани Београда 1915. године. Са српском војском и становништвом Србије, и поред тешких рана, прешла је Албанију, учествовала у пробоју Солунског фронта.
– После рата била је запослена у Заводу за израду војне одеће, а касније је радила и као чистачица. Почела је да оболева, што је није омело да упоредо са подизањем своје четворо деце (рођеном ћерком и три усвојенице) школује још 34 друге. До почетка Другог светског рата није успела да се пензионише. У току рата, уз све мере предострожности, лечи и четнике и партизане, али остају непотврђене приче и докази да ли је била заточена у логору на Бањици, да ли су је тукли и мучили. По завршетку рата 1947. званично добија заслужену пензију и потврду да јој нису одузета грађанска права. Живела је потом скромно и повучено – објашњава Голубовић.
Милунка је сахрањена на Новом гробљу у породичној гробници. Четрдесет година касније 10. новембра 2013. њени земни остаци пребачени су у гробницу у Алеји великана.
Бранка Васиљевић
