Спомен, илустрација Фото: Глас Српске
Резултати истраживања и паралела са Аушвицом у књизи Драгољуба Ацковића пружају недвосмислене доказе да је Јасеновац био најбруталнији логор смрти од осам колико их је постојало у Другом светском рату, нагласио је Гидеон Грајф
У Кући ромске културе у Београду јуче је одржана конференција за новинаре поводом објављивања књиге „Самударипен Рома у Независној Држави Хрватској”, аутора др Драгољуба Ацковића. „Реч је о првој студији о страдању Рома на простору Независне Државе Хрватске, и као таква књига је јединствена монографија у светској историографији”, истакао је Гидеон Грајф, израелски професор и стручњак за Холокауст, који је иначе и рецензент поменуте студије. Он је указао на велики допринос Ацковићевог дела проучавању страдања ромског народа током Другог светског рата.
Посебно је похвалио енергију и упорност којимa су Ацковић и Светски парламент Рома, чији је он члан, успели да привуку пажњу бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел да 2012. године отвори и открије Меморијални парк Рома и Синта у Берлину, први и једини Меморијални парк за Роме у целом свету. Управо на том месту, десет година касније председник Немачке Франк Валтер Штајнмајер, у свом говору затражио је опроштај од Рома за почињен геноцид у Другом светском рату.
У фокусу ауторовог истраживања значајна пажња посвећена је судбини Рома који су интернирани у логор Јасеновац, где се, како је указао Грајф, према њима посебно брутално поступало.
„Описани резултати истраживања и повучена паралела са светски озлоглашеним Аушвицом имају циљ пружање недвосмислених доказа да је Јасеновац био најбруталнији и најзлогласнији логор смрти од укупно осам колико их је постојало у Другом светском рату”, нагласио је Грајф.
Додао је да историчари и истраживачи треба да се фокусирају на то како се борити против ревизионизма.
„Осим што пишемо књиге и снимамо филмове и држимо предавања, требало би да ујединимо снаге и протестујемо против покушаја антисемитизма и сваке врсте дискриминације Срба, Јевреја и Рома у овом тренутку”, оценио је Грајф.
Аутор књиге Драгољуб Ацковић је нагласио да му је подстицај за писање опсежне студије заправо била чињеница да 80 година од престанка рада логора смрти Јасеновац, није била написана ниједна студија о страдању Рома на том стратишту.
„Готово ниједан Ром који је ушао у логор, без обзира на године и пол, није преживео. Свакодневно су мучени и убијани, врло често на бруталне начине, што је видљиво из бројних прелома лобање ексхумираних жртава из масовних гробница. Само на ромском гробљу у Уштици постоји 21 такво место, у којима је пронађено близу 17.000 жртава”, истакао је Ацковић.
Како је указао, током Другог светског рата убијена је скоро цела ромска заједница у НДХ.
„Последице тога постоје и данас. Већина Рома убијена је у концентрационом логору Јасеновац средином 1942. године. Две деценије након завршетка Другог светског рата подигнут је ’Камени цвет’, споменик жртвама логора Јасеновац (1966), а основан је и Меморијални музеј Спомен-подручја Јасеновац (1968)”, закључио је аутор, додајући да је књигу посветио оцу који је страдао под нацистичком влашћу у логору Старо сајмиште на територији НДХ.
Међу седам ликова Рома који представљају страдале ромске жртве на меморијалној плочи у Берлину, налази се управо лик оца др Ацковића.
Непосредно пред представљање књиге Ацковић је заједно са Гидеоном Грајфом и Гојком Рончевићем Мраовићем, преживелим логорашем дечјег логора „Јастребарско”, посетио Храм Светог Саве, где су запалили свеће и испред фреске јасеновачких новомученика одржали минут ћутања и помен свим жртвама страдалим на подручју НДХ.
М. Петровић
