Политика, 11. 9. 2023, Помен за Србе убијене у Шипову у време НДХ [Мапа]

Спомен, илустрација Фото: Фонет

Сваког 11. септембра житељи овог краја окупљају се код спомен-обележја на Шиповачким барама да би одали почаст невино страдалим, каже свештеник Драган Шкалоња

Бањалука – Мало место Шипово је један од бројних градића у Босни и Херцеговини који су синоним за масовно страдање Срба на почетку Другог светског рата. Уз Сански Мост, Бихаћ, Бањалуку, Пребиловце, Стари Брод и многа друга стратишта широм тадашње НДХ, и Шипово је једно од места масовног страдања у процесу истребљења који је системски спроводила Независна државна Хрватска (НДХ) не само у логорима, већ и масовним убиствима по селима и градовима, на кућним праговима.

На Шиповачким барама служен је парастос за 525 Срба које су усташе заклале на овом месту почетком септембра 1941. године.

Локални свештеник Драган Шкалоња рекао је бањалучким медијима да се мора неговати култура сећања како невине жртве на Шиповачким барама не би биле заборављене. Он је истакао да су представници општине обећали да ће се радити идејни пројекат за спомен-комплекс на том месту. Подсећа да се 11. септембра сваке године житељи овог краја окупљају код спомен-обележја на Шиповачким барама да би одали почаст невино страдалим.

„То не смемо дати у заборав јер то је наш живот. Свако село има своје страдање, али овде је било најмасовније. Нема породице, презимена из овог места, а да ту нема неког свог сахрањеног”, истакао је Шкалоња и подсетио да је у Другом светском рату у Шипову страдало више од 7.000 Срба.

Мапу у новом прозору, са навигацијом и у пуној резолуцији можете погледати овде

Пролеће и лето 1941. били су време када су почињена бројна злодела. Истребљење Срба почело је формирањем НДХ у априлу те године.

Већ крајем јула и почетком августа 1941. од усташке руке је у Гаравицама код Бихаћа у масовном покољу страдало више од 12.000 Срба. Покољи су се дешавали на самом почетку Другог светског рата, што сведочи о плану истребљења Срба, који су тада већ убијани у Јадовну, на Пагу, Пребиловцима и широм тадашње НДХ. У једном од првих злочина почињених у Гаравицама од снага Анте Павелића, убијено је више људи него што је Бихаћ тада имао становника, а међу њима велики број деце.

Недалеко од Гаравица је и Сански мост. Тамо су у августу 1941. у месту Шушњар усташе на Илиндан убиле око 5.500 Срба. У Бањалуци су у рано јутро 7. фебруара 1942. усташке снаге извршиле покољ над Србима у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Према званичницим подацима који су до сада прикупљени, тог дана је у Бањалуци убијено најмање 2.300 људи. Међу недужним жртвама било је 551 дете. Бестијалност тог злочина, по чему је НДХ остала неславно забележена у историји, огледала се у томе што су Срби о бањалучким селима убијани без испаљеног метка.
Младен Кременовић