На Земунском гробљу у Београду одржан је помен код споменика над масовном гробницом за Србе убијеним у логору Земун, односно Сајмиште од 1942. до 1944. године на територији тадашње НДХ-а.
У гробници у логору Земун, односно Сајмиште, сахрањено је око 6.500 убијених. Према данашњим истраживањима у Прихватном логору Земун убијено 11.000 људи, док првобитне процене Државне комисије по завршетку рата говоре о готово четири пута више жртава.
На споменику који је постављен 1951. године на Земунском гробљу, стоји натпис „Жртвама фашистичког терора од 1941. до 1944, али нигде не пише да је то једна од највећих појединачних гробница српских жртава на територији НДХ-а, каже за Радио Београд председник београдског Удружења „Јадовно 1941″ Момчило Мирић.
Очекује помоћ државе како би више људи чуло за место где је покопано много страдалих: „Ако знамо да је овде 6500 Срба – Козарчана, Дубичана, логораша из Јасеновца, из Глине, са Баније и Кордуна, целе Србије онда никада није касно да се истина доведе на видело. Улица Јасеновачких жртава је прва која помиње Јасеновац. Налази се у Сурчину или Батајници“, истиче Мирић и додаје да се више не може рећи да не постоји улица у Београду која не носи име по озлоглашеном концентрационом логору, месту страдања стотине хиљада Срба у Независној Држави Хрватској.
Државна комисија за утврђивање злочина формирала је 1945. године Анкетну комисију. Из њеног саопштења број 87 јасно је да су тела ексхумирана на Бежанијској коси и на Гардошу на крају пребачена у заједничку гробницу на Земунском гробљу. На челу Анкетне комисије био је адвокат из Сомбора Мирко Влајковић.
Податке те комисије о броју страдалих у логору Земун објавила је држава годину дана по завршетку рата каже за Радио Београд публициста Никола Милованчев: „По тим подацима из 1946. године, који се битно разликују од данашњих, кроз Логор Земун прошло је од 90.000 до 100.000 људи. Од тога је близу 40.000 настрадало. По исказу једног учитеља из околине Земуна, из Србије је на територију НДХ-а у Прихватни логор Земун, данашње Сајмиште, доведено 17.000 Срба. Преживело их је 63. По данашњим истраживањима која су вршена деценијама после завршетка Другог светског рата и која нису у обзир узела грађу сакупљену крајем 1944. и почетком 1945. у Земуну број страдалих је 11.000″, наводи Милованчев.
У једном од извештаја стоји да је најмлађа жртва логора у Земуну имала годину дана, а настарија 103 године. Поред Срба, у логору који је првобитно функционисао као Јеврејски логор Земун страдало је више од 6.500 припадника тог народа.
Александар Миливојевић